INSPEKCIJA U JUŽNOJ MITROVICI: Sve srpsko sklanjaju sa rafova

VLASTI u Prištini nisu gubile vreme, već su poslale tržišnu inspekciju u obilazak radnji u južnoj Kosovskoj Mitrovici, kako bi detaljno "pretresli" robu koja dolazi iz centralne Srbije! Sve u cilju provere da li se sa rafova uklanja roba na čijoj deklaraciji piše "Kosovo i Metohija", "Rezolucija 1244" ili "Kosovo UNMIK", a ne "Republika Kosovo".

Kako prenosi prištinski list "Koha ditore", u Mitrovici su inspektori pronašli robu sa natpisom "Kosovo i Metohija". To je usledilo nekoliko dana nakon što je prištinski ministar trgovine Endrit Šalja zabranio sve proizvode koji se prema Kosovu "ne ponašaju" kao da je republika. Direktor odeljenja inspekcije u južnoj Mitrovici objasnio je da oni na terenu pažljivo prate da li se proizvodi koji na sebi nemaju "Republika Kosovo" uklanjaju. Pojedine radnje već su uklonile sve proizvode koji, po njima, nisu dobro deklarisani.

PROČITAJTE JOŠ: PRIŠTINA NASTAVLjA SA PROVOKACIJAMA: Hteli bi etikete "Republika Kosovo"

Tržišni rat između centralne Srbije i Prištine, očigledno se nastavlja. Naročito posle današnjeg predloga poslanika Demokratske stranke Kosova Memlija Krasnićija, da zbog "srpskog lobiranja protiv Kosova da uđe u Interpol", taksa na srpsku robu sa 10 ode na 25 odsto!

PROČITAJTE JOŠ: BRNABIĆ PORUČILA: Priština diskriminiše sve što je srpsko

- Sastanak radnog tela CEFTA održava se u sredu u Prištini i neće biti naših i predstavnika BiH - kazao je, za "Novosti", ministar trgovine Rasim Ljajić. - To znači da nikakva odluka ne može biti doneta. Sada se političari tamo utrkuju ko će radikalniju meru da predloži, jer je očito da im to donosi neke političke poene. Što od toga niko nema koristi, ne mare mnogo. Evidentno je da svi trpimo ekonomsku štetu. Na kraju se sve prelama preko leđa kupaca, jer plaćaju skuplje. Nažalost, tu je politika ispred ekonomskih interesa običnih ljudi. Otuda i ovo besmisleno utrkivanje od 10, 25 ili 100 odsto. Sve ide u pravcu zabrane srpske robe ukoliko nema oznaku "Republika Kosovo".

Kako nam je ispričao Ljajić, tamo je na prvom mestu naša voda, obična i gazirana, potom gasna ulja, benzin, šećer a na petom mestu je suncokretovo ulje. Recimo, "Koka-kola" plasira robu u vrednosti od 26 miliona evra godišnje, a NIS - 46 miliona evra. Samo jedna uljara u Srbiji godišnje proda 500.000 litara ulja na teritoriji KiM. Njoj je, posle centralne Srbije, to drugo tržište.

S druge strane, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da ne postoji nijedna nova odluka ili uredba prištinskih vlasti, u vezi sa carinskim deklaracijama.

- Razgovarao sam sa kosovskim ministrom trgovine i on je rekao da ne postoji nijedna nova odluka njegovog ministarstva, kada su u pitanju carinske deklaracije - objasnio je Čadež, koji će se danas sresti sa predsednikom Privredne komore Kosova u Tirani. - Tako da može da se koristi samo oznaka "Kosovo" ili "Kosovo*", a ne "Republika Kosovo". Dogodilo se da smo imali nekoliko proizvoda na kojima je na samom proizvodu pisalo "Kosovo i Metohija", a u carinskoj deklaraciji, koja je predata, pisalo je kako je bilo dogovoreno.

Čadež je siguran je da će taksa od 10 odsto "pasti", ali ne tako brzo. Privrednici u Srbiji još nisu dobili nikakve informacije oko novih zahteva vlasti Prištine. Direktor "Nelta" Miloš Jelić, međutim, kaže da se već naslućuju problemi, jer je jedna firma iz BiH morala sa distributerom da snizi cene kako bi ostala konkurentna na KiM.

A na KiM cene osnovnih namirnica rastu. Taksa na ove proizvode sada iznosi 29,5 odsto i ista je kao i za robu iz ostalih zemalja. Povlastice CEFTA ne važe.

Već prvog dana od stupanja na snagu ove odluke cena mlečnih proizvoda uvećana je za 10 do 15 dinara. Vlasnik trgovine "Ideal 028" iz severne Kosovske Mitrovice Miroslav Lazić izjavio je, za "Novosti", da još ima zaliha robe koju je uvezao pre povećanja carine i da zbog toga nije podizao cene proizvoda.

- Ako ova odluka ostane na snazi moraću i ja da povećam cene - kaže Lazić. - Građani sa negodovanjem i čuđenjem gledaju na ovakvu situaciju koja najviše pogađa krajnjeg potrošača. Osim povećanja carine, trgovci imaju i problema na samom prelazu gde se roba zadržava i po desetak sati bez ikakvog objašnjenja.