Beograđanin najuticajniji gejmer planete

ZA Beograđanina Miloša Nedeljkovića sve je počelo kao igra - stariji bi čak rekli "gubljenje vremena", jer za gejming, planetarno sve popularniji među mladima, uglavnom nemaju ni razumevanja, ni opravdanja - a u 25. godini već je "dogurao" do samog vrha u e-sportu. Prošle nedelje, u Londonu, na The Esport Awards, Miloš je dobio nagradu za heroja godine, najprestižniju u svetu e-sporta. Zapravo, ono što je u filmskoj industriji Oskar, to je u e-sportu The Esports Awards, odnosno priznavanje odličnosti u globalnim izazovima.

Nagrada za heroja godine u suštini je mera ličnog uticaja na celu industriju gejminga, a to znači - nagrada najboljem.

- Budući da danas e-sport prate stotine miliona ljudi i da nas ima na desetine hiljada koji radimo u ovoj industriji, nagrada je ogroman uspeh za mene lično i veliko priznanje za sve što sam uradio do sada - priča Miloš, za "Novosti".

Video-igre je počeo da igra u osnovnoj školi. Ubrzo je postao volonter na raznim projektima, i kao i drugi istih interesovanja radio besplatno, verujući da će to uspeti. U vreme kad većina tek tokom studija ulazi u ovakve projekte, Miloš je već imao godine treninga.

Pročitajte još: Srpski E-sports savez gost Alisportsa

- Počeo sam sa 13 godina, "onlajn", bez ičije pomoći - kaže Nedeljković. - Porodica i društvo nisu ni znali čime se bavim. Moji roditelji su bili najbolji đaci, za njih je škola prioritet, i sigurno ne bi razumeli kako gubim vreme u industriji za koju nikad nisu čuli. Mislili su da sve vreme igram igrice na kompjuteru. Ta maska mi je pomogla da nastavim rad u e-sportu do 2014. godine, kada sam morao da putujem u Šangaj na jedan veliki turnir. Tada sam odlučio da kažem svima čime se zaista bavim. U Srbiji je e-sport veoma mali u odnosu na ceo svet, tako da i dalje mnogi to nisu razumeli, ali su me svi podržali i verovali u mene.

U to vreme je Milošu, čija je preokupacija gejmingom bila utoliko čudnija što je sin lekara, stigla ponuda firme u Londonu, jedne od najbrže rastućih u e-sportu. Sada živi u Los Anđelesu. Bavi se partnerstvima i poslovnim razvojem u FACEIT-u, a vodi i svoj projekat FPL, odnosno "onlajn" ligu za najbolje igrače sveta, koja je ujedno i akademija za obuku igrača.

E-SPORT industrija preti da pretekne "pravi" sport u celom svetu, što se već i dogodilo u mnogim državama. Kao i u sportu, u e-sportu postoje različite igre - CS:GO, dota2, LoL, overwatch... Struktura je veoma slična sportu, jedina velika razlika je što turniri mogu da se igraju "onlajn" ili "oflajn". "Oflajn" znači da će svi igrači da putuju na turnir i da igraju uživo ispred publike. "Onlajn" znači da desetine hiljada timova mogu da igraju jedni protiv drugih na internetu, što nije moguće u sportu.

- E-sport danas puni arene širom sveta - priča Miloš. - Mi smo održali svetsko prvenstvo u CS:GO u Londonu pre nekoliko meseci, i imali smo 10.000 gledalaca u "SSE areni". Prošle nedelje bio je turnir u LoL-u u Južnoj Koreji, sa više od 30.000 gledalaca na stadionu.

Publika je veoma glasna, i moram reći mnogo aktivnija nego na sportskim utakmicama, gde je uglavnom tišina kao u pozorištu. Igrači igraju ispred njih na kompjuterima, i celu akciju publika prati na ogromnom ekranu, uglavnom u centru arene ili stadiona. Nagradni fondovi su, takođe, ogromni. Na primer, Dota2 turnir u Vankuveru ove godine je imao nagradni fond od 25,5 miliona dolara, od kojih 11,2 miliona ide za pobednički tim. Svake nedelje u e-sportu imamo tri-četiri velika turnira u rasprodatim arenama širom sveta, a zbog interesovanja se sve lagano premešta na velike stadione.