KORUPCIJA, MEDIJI, MIGRACIJE, PRAVOSUĐE Koje su GLAVNE KRITIKE EU, a u čemu kažu da je Srbija napredovala
Nedostaju opipljivi rezultati kada je reč o ključnim oblastima- reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija - navodi se u nacrtu izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 (pravosuđe i ljudska prava) koji je dostavljen članicama EU.
Komentara 0
U ovom, za sada nezvaničnom dokumentu koji služi za razmenu mišljenja među članicama Unije, piše da Srbija jeste ostvarila određeni napredak u oblastima poput institucionalnih reformi, pranja novca, prava nacionalnih manjina i pitanja azila, ali se isto tako navodi da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima.
Kako će na kraju izgledati konačan izveštaj trebalo bi da se zna uskoro, pošto ga budu proučile i na kraju, uz svoje opaske, ocenile članice EU. Ovaj dokument će ujedno biti i taj koji će “odlučiti” koliko će poglavlja do kraja godine otvoriti Srbija, s obzirom na to da se ocenjuje napredak u oblasti vladavine prava, koje je inače jedno od uslovnih poglavlja, što je slučaj i sa onim koje se bavi odnosima sa Kosovom.
Kako sada stvari stoje, tri su poglavlja u kojima se trenutno najviše odmaklo: 9 (finansijske usluge), 17 (ekonomska i monetarna politika) i 18 (statistika), a međuvladina konferencija na kojoj bi ova poglavlja mogla da budu otvorena zakazana je za 10. decembar.
Korupcija: Izostanak rezultata
Kako navodi RSE, koji je imao uvid nacrt izveštaja, kada je reč o korupciji “nema vidljivih rezultata”, a ono što bi trebalo uraditi u tom smislu je postići opipljive rezultate, ojačati civilno društvo i poboljšati koordinacija i kontrola “propraćenu čvrstom političkom voljom na svim nivoima”.
Biće zabeleženo i to da Srbija “ozbiljno kasni” u obezbeđivanju efikasne kontrole antikorupcijske politike, kao i da nema organizovanih kampanja kako bi se građani podstakli i kako bi se jačalo njihovo učešće u borbi protiv korupcije. U dokumentu se navodi da nema rezultata u suzbijanju korupcije, kao i da su ograničeni rezultati u efikasnoj istrazi korupcije na visokom nivou, posebno onih koji uključuju politički izložene osobe.
Ustavne promene: Kašnjenje
U ovom dokumentu se navodi i to da se Srbija obavezala da će do kraja 2017. godine izmeniti Ustav, ali i da to nije učinjeno, već da se u čitav proces ušlo tek sredinom prošle godine.
Osvrt je napravljen i na raspravu o ustavnim amandmanima, da je Venecijanska komisija pre nekoliko meseci izrazila “zabrinutost zbog saznanja da je važan proces izmene Ustava, započeo procesom javnih konsultacija u zaoštrenom ambijentu”, ali i da ima rezultata na ovom polju.
Spoljna politika: Otvoreno i iskreno
Da je u ovoj oblasti bilo napretka juče je u Briselu članicama EU rekao šef delegacije Unije u Srbiji Sem Fabrici. Kazao je i da napretka ima kada je reč i o ovoj oblasti, ali i generalno kada je reč o vladavini prava.
Kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Fabrici je naveo da je “srpska strana otvorena i iskrena”, kao i da je “pridruživanje Srbije deklaracijama u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici u direktnoj vezi sa nacionalnom politikom prema KiM.” Takođe, naveo je i da je Srbija ostvarila napredak u civilnim misijama i sugerisao da je neophodno da se usklađivanje posmatra u širem kontekstu.
Pravosuđe: Korak napred, nazad dva
Takođe, EU vidi problem i u tome što ni članovi vlade ni poslanici ne poštuju kodeks koji se bavi upravo ovom tematikom, a primećen je i zastoj u formiranju Sistema za elektronsko dokumentovanje sudskih slučajeva, što je važno za efikasan i profesionalan pravosudni sistem.
Ono što se izdvaja kao dobro i pohvalno je napredak u rešavanju sudskih procesa.
Migracije: Značajan doprinos
U izveštaju se ističe da Srbija kao tranzitna zemlja značajno doprinosi upravljanju mešovitih migracionih tokova u EU, da je aktivna i konstruktivna, i da dobro sarađuje sa zemljama članicama EU.
Poshvale stižu i na račun saradnje na readmisiji sa državama EU, kao i da je zbog svega ovoga posebno pohvaljuju Hrvatska i Mađarska.
Ratni zločini: Sporo
Beleži se i da Srbija spora kada je reč o implementaciji Nacionalne strategije za istrage i procesuiranje ratnih zločina od 2016. godine. Navodi se i da naedostaje sveobuhvatan sistem zaštite žrtava i svedoka.
Dobra saradnja sa susedima
U nacrtu piše i da postoji dobra bilateralna i regionalna saradnja u upravljanju granica između Srbije i njenih suseda.
Kao i da je Srbija nastavila sa naporima u rešavanju fenomena neosnovanih zahteva za azil koji su podneli srpski državljani u Šengen zoni i pridruženim zemljama, i srpske vlasti su intenzivno sarađivale sa državama članicama EU na operativnom nivou.
Sloboda izražavanja i medija: Zabrinjavaju pretnje, zastrašivanja i nasilje prema novinarima
Kada je reč o medijima, eksperti EK navode da okruženje i dalje nije pogodno, kao i da zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, ali i da izostaju presude u ovim slučajevima.
“Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često toleriše u medijima, a retko se time bave regulatorna tela ili tužilaštvo”, piše u dokumentu, navodi RSE.
Zbog Irana i kritike i pohvale
Kao i o izveštaju od pre nekoliko meseci, navodi se da je zemlja odstupila od evropskih kriterijuma tako što je uvela bezvizni režim za građane pojedinih zemalja koje nemaju slobodu kretanja u Šengen zoni. Navedeno je da je to, recimo, bio slučaj sa iranskim državljanima, ali i da je ta odluka povučena.
Ko je bio najkritičniji i zašto?
Kako je “Blic” juče pisao, tokom sednice Komiteta za proširenje (KOELA) u Savetu EU Nemačka i Francuska dale su samo preliminarne ocene, dok su najkritičnije bile Bugarska i Hrvatska, baltičke države, ali i Poljska koja je ukazivala na usklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Unije, ali i potencijalni ruski uticaj na ovim prostorima.
Hrvatska je nezadovoljna saradnjom u oblasti ratnih zločina i ima zamerke na govor mržnje, kao i na slobodu izražavanja i medije, dok je Bugarska bila nezadovoljna zbog nedavno održanih izbora za savete nacionalnih manjina.