Brnabić je rekla da će Merkelovoj zahvaliti za svu podršku koju Nemačka pruža Srbiji, ali razgovarati sa njom i o pitanju Kosova i Metohije.

"Ja ću njoj, pre svega, zahvaliti za podršku koju Nemačka pruža Srbiji i našim evrointegracijama, za svo poverenje koje nemačke kompanije imaju prema Srbiji, jer su važan promoter Srbije", rekla je Brnabić nakon sastanka u Saveznom udruženju nemačkih privrednih komora u Berlinu.

Kako je rekla, sigurno će sa Merkelovom razgovarati i o Kosovu i Metohiji, svesna da se razlikuje ono što Srbija i Nemačka misle o tome šta bi moglo da bude rešenje za dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"Ali, Nemačka je uvek bila konstruktivan partner i razgovaraćemo o tome, i videćemo kako možemo i ovde da približimo naše stavove", rekla je Brnabić.

Na pitanje da li najavljeno povlačenje Merkelove 2021. godine može da nanese štetu evrointegracijama Srbije, Brnabić je rekla da može, jer je Merkelova bila osoba koja se bavila Zapadnim Balkanom, inicirala Berlinski proces i regionalno povezivanje.

"To nam je puno značilo. Često je Nemačka gasila neke požare, koje mi nismo mogli da ugasimo", podvukla je Brnabić.

Dodala je da je za nju lično važno što je njena poseta Nemačkoj i politička i ekonomska i medijska, budući da učestvuje na konferenciji Zidojče cajtunga, te da se obratila na forumu Fondacije Konrad Adenauer i prisustvovala radnom doručku Fondacije Kerber, gde je razgovarala i sa ljudima iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova i kabineta Angele Merkel.

Nemačke investicije važan deo srpske ekonomije

Ana Brnabić razgovarala je u Berlinu sa predsednikom Upravnog odbora Saveznog udruženja nemačkih privrednih komora Martinom Vanslebenom o ekonomskoj saradnji dve zemlje, privlačenju dodatnih nemačkih investicija, ali i o kršenju CEFTA sporazuma od strane Prištine.

Brnabić je i naglasila da u ovom trenutku postoje najave pojedinih nemačkih investitora koji su već u Srbiji da šire kapacitete tokom 2019. godine.

Premijerka je, nakon sastanka, istakla da su nemačke investicije veoma važan deo srpske ekonomije, ne samo zbog broja radnih mesta, koji je već premašio 50.000, već i zbog toga što donose nove tehnologije, znanje, poslovnu etiku, način upravljanja, što je, kaže, dugoročno i važnije od samog broja radnih mesta.

Premijerka je iznela podatak iz ankete Nemačko-srpske privredne komore da bi 85 odsto nemačkih investitora u Srbiji bi ponovo odlučilo da ulaže u našu zemlju.

"To je najbolja referenca koju možemo da damo za Srbiju", podvukla je Brnabić.

Razgovaralo se i o regionalnoj saradnji, a Brnabić je istakla da je Srbija najveće tržište u regionu, ali da je nemačkim kompanijama potreban ceo region kao otvoreno tržište.

"Razgovarali smo i o problemu koji sada imamo sa implementacijom CEFTA sporazuma i dodatnim carinama privremenih institucija u Prištini, koje potpuno krše multilateralne sporazume i videćemo da zajedno radimo na tome da se vratimo u normalan način funkcionisanja, jer ovo šteti i nemačkim investitorima u Srbiji", rekla je Brnabić.

Prenela je novinarima da se razgovaralo i o dodatnoj viznoj liberalizaciji i olakšicama kada je reč o radnim dozvolama u našoj zemlji, kao i o osnivanju trening centara u Srbiji, što bi doprinelo lakšoj prekvalifikaciji i dodatnim obukama, dodala je Brnabić.

Kako je rekla, nije bilo reči o kompaniji "Tenis" i njenom dolasku u Srbiju.

"To, u ovom trenutku, nije pitanje za mene. Oni bi bili važan investitor u Srbiji, ali su jedan od investitora sa kojima razgovaramo. Sada imamo najave nekih investitora koji su već u Srbiji, koji žele da se šire tokom 2019. godine i na to se fokusiramo", rekla ja Brnabić.

Vansleben je naveo da su u Savezu komora zadovoljni što imaju saradnju i jako partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije i time što su nemačke kompanije prisutne u Srbiji.

"Važno je da sarađujemo i mnogo je potencijala koji želimo da iskoristimo, da investiramo u Srbiju, otvaramo radna mesta…", rekao je Vansleben.

Sastanku je, sa premijerkom, prisustvovao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, kao i predsednik Srpsko-nemačke privredne komore Ronald Zeliger.

Premijerka na radnom doručku Fondacije Kerber

Ana Brnabić učestvovala je jutros, drugog dana posete Nemačkoj, na radnom doručku i diskusiji u organizaciji Fondacije Kerber, gde je sa članovima Bundestaga, predstavnicima fondacija "Konrad Adenauer" i „Fridrih Ebert" i drugih neprofitnih i privrednih organizacija, razgovarala o političkim i ekonomskim temama.

Premijerka je sa domaćinima razgovarala o evropskim integracijama Srbije i ponovila da je pristupanje Evropskoj uniji spoljnopolitički cilj zemlje.

Teme razgovora bile su i dijalog sa Prištinom, Berlinski proces, reforma pravosuđa i ustavne promene, kao i ekonomske i društvene reforme koje Srbija sprovodi.

Brnabić je istakla i značaj digitalizacije i obrazovanja, navodeći da su to prioriteti vlade, koji treba da dovedu do bolje razmene ideja i saradnje među mladima u regionu.

Premijerka će se nakon radnog doručka, sastati sa predsednikom Saveznog udruženja nemačkih privrednih komora Martinom Vanslebemom, a zatim će učestvovati na Privrednom forumu u organizaciji lista "Zidojče cajtung".

Tema panela na kojem će Brnabić govoriti, zajedno sa premijerima Estonije i Islanda, Jirijom Ratasom i Katrin Jakobsdotir, je "Digitalna Evropa: vizija tri zemlje".

Predsednica vlade će večeras prisustvovati svečanoj večeri koju organizuje "Zidojče cajtung", u Nemačkom istorijskom muzeju, kojoj će prisustvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Premijerka Srbije želi revoluciju, sada i ovde, i to u celoj Srbiji - to treba da bude tiha, inteligentna i demokratska revolucija, revolucija bitova i bajtova koja menja zemlju, navodi "Zidojče cajtug" u tekstu o Srbiji.

"Srbija nije bila među pobednicima treće industrijske revolucije, zato treba da se borimo za to da budemo među pobednicima četvrte revolucije. Četvrta industrijska revolucija je internet i umrežena privreda i Srbijažželi da bude deo toga, i to u prvim redovima, iako je ova zemlja sa digitalizacijom počela tek pre nekoliko godina", kaže za nemački list premijerkine reči.

"To bi nam pomoglo da ostvarimo naš glavni cilj - članstvo u Evropskoj uniji koje je naš strateški glavni cilj“, navela je ona.

Uz isticanje da je  Brnabić prva žena na premijerskoj poziciji u Srbiji, "Zidojče cajtung", inače, organizator Privrednog foruma u Berlinu na kojem učestvuje i premijerka, naglašava:

"Bez pripadnosti nekoj stranki, ali ne i bez cilja: Ana Brnabić od Srbije želi da napravi drugačiju, modernu državu. Njen san: Srbija kao neka vrsta digitalnog središta - Digital hub - za ceo Balkan. Mladi, kvalifikovani ljudi treba tu da dođu da rade. A oni treba da ostanu, umesto da odlaze na rad u Vankuver, San Francisko ili Berlin."

"Ulažemo oko 100 miliona evra u naučne projekte i inovativne infrastrukture, kako bi mladima bilo atraktivnije da ostanu ovde“, navodi Brnabić.

Opisujući Beograd u jesen 2018. kao pulsirajući grad sa restoranima, kafanama, klubovima sa živom svirkom, gde se tu i tamo mogu zapaziti tragovi balkanskog rata, list navodi da se može reći da je Beograd nešto kao Berlin Balkana, mesto gde često samo nekoliko stotina metara deli prošlost i budućnost.

Navodi se i da " startit " nije slučajno jedan od projekata koji premijerka uzima pod lupu, kao i da su u zemlju stigli i veći " startup " predstavnici: Nordeus, FishingBooker ili Seven Bridges Genomics.

Čadežž: Podrška Nemačke razvoju dualnog obrazovanja u Srbiji 

Nemačka podržava razvoj dualnog obrazovanja u školi i pruža nam pomoć, logističku i finansijsku, u tom pogledu, izjavio je danas u Berlinu predsednik PKS Marko Čadež.

On je zajedno s predsednicom vlade Anom Brnabić razgovarao sa predsednikom UO i predstavnicima Savenog udruženja nemačkih privrednih komora u Berlinu. 

"Važan je nastavak podrške za dualno obrazovanje i njegovo uvođenje u sve srednje škole u Srbiji", rekao je Čadež.

To, pojasnio je, znači da će oni pružiti njihove kapacitete kako bi pomogli Srbiji da izgradi sopstvene pocedure da realizuje školovanje dece u kompanijama, da licenciramo instruktore u kompanijama…

"Nemačka nam, pre svega, obezbeđuje logistiku i znanje ali i finansisjku podršku, sa Privrednom komorom Austrije, da izgradimo naše kapacitete", naveo je Čadež.

Kako je rekao, u Srbiji je 4.500 dece u srednjim stručnim školama u projektu dualnog obrazovanja, koji je još uvek pilot projekat.

"Od septembra počinje nacionalno pokivanje svih srednih stručnih škola i očekujemo 20.000-30.000 učenika, što zahteva ozbiljnu ogranizaciju", naveo je Čadež.

On je dodao da PKS ima oko 40 projekata koje realizuje sa nemačkim partnerima, Saveznim udruženjem komora, Nemačko-srpskom privrednom komorom ili regionalnim komorama. 

Digitalizacija šansa za pobedu u 4.industrijskoj revoluciji

Digitalizacija je ključni prioritet Vlade Srbije, poručila je danas premijerka Ana Brnabić u Berlinu i istakla da upravo digitalizacija manjim zemljama, poput Srbije, koje nisu bile među pobednicima treće industrijske revolucije, pruža šansu da se bore da budu među pobednicima četvrte revolucije.

U tom smislu, Brnabić je istakla značaj reforme obrazovanja koja će decu pripremiti za poslove u budućnosti.

Da je obrazovanje najvažnije kada se govori o digitalizaciji, saglasni su i premijeri Islanda Katrin Jakobsdoutir i Estonije Jiri Ritas, koji su takođe govorili na panelu o digitalizaciji na privrednom forumu u organizaciji "Zidojče cajtunga.

Moderator panela, glavni urednik "Zidojče cajtunga" Volfgang Krah, najavio je Anu Brnabić kao prvu ženu premijera u Srbiji, da nije član stranke, a čija je vlada fokusirana na digitalizaciju i obrazovanje i vođenja ciljem članstva zemlje u EU.

"Digitalizacija je ključni prioritet vlade koju vodim. Živimo u vreme četvrte industrijske revolucije i zemlje poput Srbije imaju šansu da se pridružimo vama, koji ste pobednici treće revolucije, uhvatimo priključak, doprinesemo boljem životu građana", rekla je Brnabić.

Ukazala je da digitalizacija može da bude prednost za manje zemlje, koje time podižu efikasnost javne uprave, razvijaju obrazovanje kako bi brže dovelo do što boljih rezultata i napretka.

Brnabić je podvukla da su za nju važna tri E: e-uprava, e-obrazovanje i ekonomija.

Navela je Estoniju kao jednog od lidera u e-upravi, ističući da je neophodno da javna uprava bude transparentna, jeftinija i fokusirana na građane.

Posebno je naglasila značaj reforme obrazovanja, kako bi smo decu spremili za posao sutrašnjice, navodeći da je izazov i to što ne znamo kako će budućnost izgledati, što je razlog više da decu učimo kako da misle, a ne šta da misle.

U tom smislu, dodala je da je u Srbiji informatika postala obavezan predmet, da se uvode e-udžebini i projekat e-učionice.

Brnabić je rekla da je važno i da se ekonomija razvija ka ekonomiji zasnovanoj na znanju i inovacijama, i da će Srbija u narednom periodu investirati gotovo 100 miliona evra u infastrukturu vezanu za inovacije, istraživanja i razvoj, kao i razvoj start ap preduzeća i naučnu infrastrukturu.

Predsednica vlade je istakla da se, kada se govori o digitalizaciji, to ne odnosi samo na tehnologiju, već i na kreativnost i inovacije, na kreativne industrije.

"Kreativnost i inovativnost ne mogu da budu automatizovani, kao što može mnogo toga u četvrtoj industrijskoj revoluciji", primetila je.

"Zato je šansa za Srbiju i zemlje poput Srbije da se kroz digitalizaciju bore, da investiraju u obrazovanje i istraživanje i razvoj i biće među pobednicima u budućnosti", poručila je Brnabić.

Ona je dodala i da uz digitalizaciju jačaju i institucije, pa samim tim i vladavina prava.

Prema njenim rečima, Srbija je popravila svoju poziciju na Duing biznis listi Svetske banke i zbog toga što je uvela elektronsko izdavanje građevinskih dozvola.

Brnabić je dodala da mnogo možemo da naučimo od Estonije, kao i od Islanda.

Premijer Estonije, koja je dobila naziv e-Estonija zbog uspešne digitalizacije, Jiri Ritas, istakao je da upravo digitalizacija čini laškim svakodnevni život u toj zemlji, za građane, kompanije i samu državu i omogućava da se sačuva četiri do sedam odsto BDP-a svake godine.

Upravo je Estonija zemlja čija je vlada u potpunosti prenela svoje poslovanje na "klaud" tehnologiju", a Ritas ističe da sve sednice vlade održavaju se bez papira.

Time se, ilustruje, štedi 300 metara papira svakog meseca, što je gotovo visina Berlinskog televizijskog tornja.

Danas su gotovo sve usluge javnih službi dostupne preko interneta, a po zakonu vladine agencije i institucije ne mogu da traže građanima podatke koji se već nalaze u nekoj od institucija, rekao je estonski premijer.

"Tehnologija može da nam pomogne da uspostavimo poverenje, transparentnost, otvorenost, ali i smanjenju korupcije", podvukao je Ritas.

U Estoniji je 2001. godine uvedeno i izdavanje digitalne lične karte koju danas imaju gotovo svi građani, a 2005. godine je prva zemlja koja je biračkom telu ponudila i mogućnost glasanja preko internet.

Ispričao je da je estonska tradicija da se božićna i novogodišnja jelka seku u šumi, kojih u Estoniji ima mnogo, a građanima je dozvoljeno da seku drva iz državne šume, ali prethodno moraju da plate preko mobilnog telefona, i onda će dobiti dozvolu da seku drvo.

Svesni su sajber napada, a kako kaže Ritas, u Estoniji se jedan takav napad desi se u jednoj sekundi, i zato se sajber prostor mora obezbediti kao i bezbednost na ulici.

Premijerka Islanda Katrin Jakobsdoutir iznela je podatak da je u toj ostrvskoj zemlji 98 odsto građana povezano na internet, a 86 procenata islandskih tinejdžera ima smartfon.

Kada je reč o korišćenju društvenih mreža, kaže da je čak 93 odsto tinejdžera na Islandu na fejsbuku, 65 koristi 'snap čat'.

"Ljudi na Islandu, koji koriste socijalne mreže, veoma su zainteresovani za hranu i recepte, a neke od najtraženijih tema su čišćenje i održavanje kuće", iznela je Jakobsdoutir zanimljiv podatak.

Kako je rekla, digitalizacija menja komunikaciju i interakciju među ljudima.

"Zahvaljujući socijalnim medijima, ono što kažemo ujutru, uveče više nije vest", rekla ja premijerka Islanda.