Revolucionar recepcije antike

Njegovi literarni opisi umetnosti kao i njegovo glavno delo “Istorija umetnosti u starini”(1764) – revolucionisaće recepciju umetnosti i uticaće na novu estetiku, kritiku umetnosti i literature u celokupnoj Evropi. Vinkelmanova slika Grčke bila je ideal klasičnoj poeziji Getea i Šilera, a tačka orijentacije istoriji filozofije od Herdera do Hegela. On je bio najveći i najzaslužniji revolucionar recepcije antike. Podsećanje na 250. godišnjicu Vinkelmanove smrti je dostojni omaž ovom rodonačelniku arheologije i moderne istorije umetnosti, kao i nezaobilaznoj figuri od prosvetiteljstva preko klasicizma do romantike.

Autoru Klausu Verneru Hauptu, u knjizi “Johan Vinkelman: Osnivač klasične arheologije i moderne nauke o umetnosti”(“Weimarer Verlagsgesellschaft”, 2018)j, polazi za rukom da Vinkelmanovu borbenu vitalnost i njegovu jezičku moć poetskog vajanja spoji sa biografskom pozadinom i poučno i zabavno izobrazi za široku publiku.

Vinkelman, rođen Stendalu u Saksen-Anheltu, 1717, umro je pre tačno 250 godina, te bi ova 2018. mogla biti smatrana i jubilarnom “Vinkelmanovom godinom”. Bio je slavna ličnost u svoje vreme, a pošlo mu je za rukom nešto neuobičajeno značajno u istorijsko-idejnom smislu – da nakon renesanse ponovo dovede u fokus značaj antike i formuliše njen značaj. Celokupni nemački “klasicizam”počiva na toj ideji. Klaus Verner Haupt ne dotiče se za ono vreme eksplozivnog pitanja Vinkelmanove homoseksualnosti i njegove tragične smrti, već se koncentriše na njegov životopis i zasluge.

Ovo je unekoliko najiscrpnija biografija starog stila, koja subjekt situira u vreme njegovog života – gde je živeo, gde je radio, koji su ga ljudi okruživali i kakva je bila recepcija. Biograf Haupt opisuje uverljivo i u čemu je Vinkelmanova zasluga, koja se ne može bolje opisati no podsećanjem da je i veliki Gete njemu posvetio i objavio knjigu “Vinkelman i njegovo stoleće”i u svojim putovanjima i opisima Italije vazda pozivao na njegova saznanja.