"NIKAD NE ODUSTAJ" Konferencija "Ljudska prava u 21. veku" u SANU
Povodom obeležavanja 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i 30. godišnjice postojanja Odbora za ljudska i manjinska prava SANU, danas je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti počela dvodnevna međunarodna naučna konferencija "Ljudska prava u 21. veku".
Komentara 0
Program konferencije je izradio međunarodni programski odbor, a na njoj učestvuju eminentni profesori i drugi stručnjaci iz Amerike, Rusije, Japana, Velike Britanije, Nemačke, Turske, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Prisutne je pozdravio predsednik SANU Vladimir Kostić.
- Koncept ljudskih prava rodio se pod senkom strašnog sukoba, borbe dobra i zla koji je poništavao smisao i dostojanstvo našeg postojanja. Čini mi se da je od prvog momenta koncept ljudskih prava postao neka vrsta tesne cipele za sve koji su hteli da je navuku: od levičara koji su bili ubeđeni da ljudska prava predstavljaju malu prevaru koja u velikim istorijskim diskursima oduzima revolucinarni pokret, do zapravo ovog današnjeg stanja populističke papazjanije po celom svetu kojoj svedočimo u kojoj ljudska prava postaju problem novog oblika potčinjavanja ili kontrole vlasti - rekao je Kostić.
Podvukavši značaj konferencije koju organizuje SANU s Pravnim fakultetom Univeziteta u Beogradu, on je naglasio da uloga Akademije "nije samo da bude čuvar sećanja i pamćenja jednog kolektiviteta, nacije, države, nego da bude kuća u kojoj će se anticipirati oni problemi koji će nas, koliko sutra ili prekosutra, udariti do mere da ponovo, kao toliko puta u istoriji, kao ljudska vrsta budemo iznenadjeni".
- I ako ima smisla, to će biti naši napori koji evo traju već dve i po godine, da organizujemo konferenciju kojom ćemo pokušati da problemima budućnosti krenemo u susret, uspešno ili neuspešno, ali da krenemo - rekao je Kostić.
Predsednik Organizacionog komiteta akademik Tibor Varadi istakao je važnost svesnosti savremenog trenutka i globalizacije koja je omogućila da se prevaziđu granice u zaštiti ljudskih prava, ali i u njihovom kršenju.
- Ne trebaju nam više svetski ratovi da bismo stvorili prilike za prekogranične zločine ili prekograničnu borbu protiv zločina. Pohvalno je da postoji Međunarodni krivični sud, ali legalnost, jednakost, pravda i ljudska prava mogu biti postignuta samo ako se jurisdikcija ovog suda proširi na sve zemlje - rekao je Varadi.
On je podsetio na ocenu mnogih posmatrača da je u vreme Slobodana Miloševića Televizija Beograd bila instrument propagande i time negirala slobodu medija.
- Ja se lično slažem s tim, ali šta je bila međunarodna reakcija? Zgrada je bila bombardovana i više od deset ljudi je izgubilo živote. Da li je to bio korak napred ka zaštiti i ohrabrivanju slobode medija? - upitao je Varadi, pomenuvši i kršenje ljudskih prava u korporacijama, o čemu će takođe biti reči tokom konferencije.
Bez ljudskih prava - užasna smrt
U uvodu konferencije emitovano je video obraćanje profesora Bena Ferenca koji je bio jedan od tužilaca na suđenju nacistima u Nirnbergu i danas u 98. godini je i dalje aktivan.
- Ja sam realista jer vidim stanje u svetu danas, sve što se dešava širom sveta, u Africi, Latinskoj Americi, Evropi, na Kosovu, svuda su pretnje. SAD prete da unište druge zemlje ako ih dožive kao pretnju. Živimo u opasnom svetu. Više nam nije neophodno nuklearno oružje, dovoljno je da isključimo struju celom gradu i pomreće. Suočićemo se za užasnom smrću ako ne naučimo da kontrolišemo zaštitu ljudskih prava - upozrio je Ferenc.
Istakao je da je rat najveći zločin protiv čovečnosti.
- Kada bismo uspeli da se držimo slogana "Zakon, a ne rat", milione dolara bismo mogli da usmerimo siromašnima i bolesnima. A kada me pitaju kako to da postignemo, ja imam tri saveta: nikad ne odustaj, nikad ne odustaj, nikad ne odustaj - rekao je Ferenc.
Konferencija obuhvata četiri panela: prvi je posvećen opštim teorijskim temama, uključujući kontroverze u pogledu globalizacije ljudskih prava, drugi se bavi manjinskim pravima s fokusom na etničke, verske i druge manjine, treći je posvećen ljudskim pravima u korporacijama, s posebnim osvrtom na pitanja međunarodne korporativne odgovornosti za kršenje ljudskih prava, moguću državnu kontrolu nad korporativnim propisima koji se odnose na ljudska prava, izradu nove konvencije UN o Ženevskim ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa ljudskim pravima u korporacijama.
U okviru poslednjeg panela učesnici će se baviti pitanjima "novog talasa ljudskih prava", kao što su ekološka prava, životna sredina, bioetika, biodiverzitet.