KUTIJA "LEKIĆA" PO GLAVI STANOVNIKA Popili smo rekordnu količinu sedativa i antidepresiva, ćutimo i trpimo, a onda "PUKNEMO"
Na vaše "dobar dan" psihijatru sleduje vam kutija sedativa ili antidepresiva. Ovo bi moglo da bude opis stanja u ordinacijama jer smo, od januara do jula ove godine popili rekordnu količinu sedativa i antidepresiva.
Komentara 0
Grđani Srbije potrošili su u ovom periodu neverovatnih 2,54 miliona kutija takozvanih anksiolotika, u koje spadaju najpopularniji "benzodijazepimi" i 1,14 miliona antidepresiva, zvanični su podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ako se uporede podaci iz prošle godine, sada smo popili 70.000 više sedativa i 80.000 više kutija antidepresiva.
Brojka je mnogo veća
Nezvanično psihijatri procenjuju da je ta brojka mnogo veća jer se mnogi sami leče nabavljajući sedative "ispod žita", odnosno kupujući ih bez recepta u apotekama.
Ukoliko se nastavi tim tempom, do kraja ove godine mogli bismo da popijemo 5,08 miliona kutija sedativa i 2,28 miliona antidepresiva što ispada da će svaki svaki građanin Srbije do kraja godine dobiti svoju kutiju lekova.
Šalu na stranu, ali nikako daleko od realnosti, građani koji su anksiozni, tužni, depresivni, besni, ljuti, agresivni čekaju poslednji čas da posete psihijatra, a ono što je još gore, oni sami se leče određujući sebi koju vrstu sedativa će da kupe.
Sami se lečimo, a to stvara zavisnost
Na ovo upozorava i profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Ivan Dimitrijević iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije komentarišući količinu do sada popijenih lekova činjenicom da nagomilavamo životne probleme i krize koje ne rešavamo.
- To nam stvara napetost kojoj smi svi izloženi. Istovremeno, tu su ljudi koji se sami leče i to rade više godina pre prvog javljanja psihijatru. Oni uzimaju lekove za smirenje, anksiolotike, pa čak antidepresive i antipsihotike. Naravno da im se stvara zavisnost od tih lekova, a, s druge strane, isto to se dešava kada lekari nekritično propisuju sedative, najviše benzodijazepime, koji se daju i u domovima zdravlja i u bolnicama - upozorava taj stručnjak.
On dodaje i da na sve to dolaze stresovi, krize, kao i činjenica da smo država je koja u jedinici vremena imala enormno veliki broj neprijatnih i nezgodnih događaja i to samo u poslednjih 20 godina.
- Tu je i ta naša navika da trpimo sve što nam se dešava i u poslednji čas se javimo psihijatru. Zbog toga apelujem da na prve simptome koja se jave zbog problema u porodici i okolini, rasturanja porodice, bahatog ponašanja drugih, nasilja u prodici obavezno odemo kod lekara - navodi prof. dr Dimitrijević.
Kutija leka po glavi stanovnika
Ako se trend gutanja lekova nastavi istim tempom, kako potvrđuje prof. dr Dimitrijević, ispada da će svaki građanin popiti po jednu kutiju sedativa ili antidepresiva.
- Zbog svega toga lekari ne bi trebalo da svaki simptom rešavaju "teškom artiljerijom". Postoji i psihoterpaija bez lekova. Psihijatri bi trebalo dobro da procene da li je pacijentu potrebna psihoterpija ili lekovi. Nekada čoveku, umesto leka, pomogne i dolazak na dva, tri dana odlazak u prirodu, planinu, reku, okolinu grada u kome žive. To je takozvani koncept malih odmora, odnosno prirodni načini "resetovanja". Ako ostanemo u problemu sve što nas muči samo akumuliramo što dovodi do afektivnog ponašanja i agresivnosti, ali i potrebe za većom količinom lekova - kaže sagovornik "Blica" i upozorava da ljudi koji ne idu na lečenje i trpe svoje simptome mogu da postanu agresivni prema sebi i drugima.
Sa uputom ili bez
Dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže za "Blic" ljudi obavezno treba da se jave psihijatrima ukoliko uoče pad raspoloženja, nesanicu ili druge poremećaje spavanja, razdražljivost, pad apetita, kardiološki simptomi kao što je lupanje srca, a koji su znaci anksioznog poremećaja, nerealni strahovi, nervoza.
- Naša klinika svakodnevno može da primi sa uputom ili bez, a utorkom i četvrtkom su su "dani otvorenih varata" - navela je ona.