V.d predsednika Privredne komore Beograda Aca Popović je rekao da nova zakonska rešenja predstavljaju ozbiljnu prepreku za bilo koga ko bi se u ovom trenutku usudio da započne nelegalnu gradnju objekta. Kaže da je inspekcija donela rešenja za rušenje skoro svih nelegalnih objekata na teritoriji Beograda i da inspekcije odavno evidentiraju te objekte, ali da od njih ne zavisi kojom brzinom će se i rušiti, s obzirom da samo rušenje objekta košta oko 50 evra po metru kvadratnom.
"Zakon o ozakonjenju podrazumeva sankcije, ovo je već ko zna koja verzija zakona, a problem je što u međuvremenu nismo zaustavili divlju gradnju. Da li je ovo najava zaustavljanja divlje gradnje, voleo bih da je tako. Bespravna gradnja se kao problem pojavila, pre svega, u rubnim delovima velikih gradova", naveo je Popović.
Kako je rekao, u poslednjih 10 do 15 godina dozvolilo se da se ta divlja gradnja proširi na sam centar Beograda i drugih većih gradova, što je drastično poremetilo uslove življenja svih okolnih stanara legalnih objekata.
"Često su ti objekti zauzimali veće površine nego što to urbanizam dozvoljava. Pravi se veliki broj malih stanova, koji nemaju nijedno garažno mesto. Takođe, vidi se da ti objekti ne zadovoljavaju osnovne uslove stabilnosti po pitanju konstruktivnih elemenata. U slučaju zemljotresa ko će garantovati da će sutra tako legalizaovan objekat biti siguran u dužem periodu. Ako ga legalizujete vi kažete da je stabilan i kažete građanima kupite ovaj stan - bićete sigurni. To je veliki problem, tako da se sigurno moralo stati na put divljoj gradnji", naveo je Popović.
Podsetio je da se mogu legalizovati samo objekti koji se nalaze na satelitskom snimku iz 2015. i da sada svi privremeni priključci na infrastrukturu nelegalnih objekata moraju da se ukinu ako se donese rešenje da objekat ne može da se ozakoni.
Popović je rekao da je pitanje i problem šta će se desiti sa objektima koji su u međuvremenu već useljeni, jer rušenje takvih objekata ima i socijalni aspekt.
"Sa druge strane, važno je da objekte koji nisu useljeni i nisu priključeni na infrastrukturu ne priključujemo. Nadam se da će ovaj zakon bar tu stvar da reši. A, što se tiče toga koliko brzo ćemo moći da rušimo neke objekte, ovaj zakon tu proceduru uprošćava, ne čekaju se razne žalbe u postupcima", ističe Popović.
Na udaru će biti, pre svega, bespravni objekti na javnim površinama, na infastrukturnim koridorima i mestima gde je nestabilno tlo i gde postoji mogućnost da se ti objekti uruše.
"Otprilike rušenje objekta košta oko 50 evra po metru kvadratnom, jer nije to samo pitanje rušenja, već i odvoženja tog matarijala i pitanje deponija pošto nismo još omogućili odvajanje građevinskog od komunalnog otpada. Mislim da je inspekcija za sve objekte na teritoriji Beograda koji su nelegalno građeni već donela rešenje o rušenju. Inspekcije u opštinama rade svoj posao, a druga stvar je kako se rušenje posle sprovodi, to je stvar izvršnih organa i novca i političkih i socijalnih elemenata", zaključio je Popović.
Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata predviđaju da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje dovoljno konačno, najčešće drugostepeno, rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija. Ta mera trebalo bi da donese mnogo više uklanjanja nelegalnih objekata nego do sada, jer se na rušenje čekalo do okončanja predugih upravnih i sudskih sporova.
Izmene zakona predviđaju da investitori neće moći da trguju nelegalnim objektima.
U Srbiji postoji oko 2,2 miliona bespravno izgrađenih objekata.
.jpg "Otvorena Misija ODIHR za praćenje lokalnih izbora u Srbiji")
.jpg "Svakog Prvog maja sedmoro pogine u saobraćaju, MUP apelovao:")
.jpg "Da vas ne vrate sa granice: Pre polaska na put, proverite Registar neplaćenih novčanih kazni")
Komentari 4
Ivan
Seba
Neko jedva ceka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar