PREPREKA ZA DIVLJU GRADNJU: Rušenje objekta košta 50 evra po metru kvadratnom

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata, koje omogućavaju da se brže i lakše donose rešenja o uklanjanju bespravnih objekata, stupile su danas na snagu, a u Privrednoj komori Beograda kažu da će one svakako sprečiti dalju divlju gradnju.

Pročitajte još:Izmene zakona o ozakonjenju u utorak stupaju na snagu

V.d predsednika Privredne komore Beograda i stručnjak za građevinarstvo Aca Popović je rekao Tanjugu da nova zakonska rešenja predstavljaju ozbiljnu prepreku za bilo koga ko bi se u ovom trenutku usudio da započne nelegalnu gradnju objekta.

Kaže da je inspekcija donela rešenja za rušenje skoro svih nelegalnih objekata na teritoriji Beograda i da inspekcije odavno rade na evidentiranju tih objekata, ali da od njih ne zavisi kojom brzinom će se i rušiti, s obzirom da samo rušenje objekta košta oko 50 evra po metru kvadratnom.

Pročitajte još:PET GODINA ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA: Ko zakasni, preti mu rušenje

"Zakon o ozakonjenju podrazumeva sankcije, ovo je već ko zna koja verzija zakona, a problem je što u međuvremenu nismo zaustavili divlju gradnju. Da li je ovo najava zaustavljanja divlje gradnje, voleo bih da je tako. Bespravna gradnja se kao problem pojavila, pre svega, u rubnim delovima velikih gradova, kao i u Beograda".

Kako je rekao, u poslednjih oko 10 do 15 godina dozvolilo se da se ta divlja gradnja proširi na sam centar Beograda, što je drastično poremetilo uslove življenja svih okolnih stanara legalnih objekata.

"Često su ti objekti zauzimali veće površine nego što to urbanizam dozvoljava. Pravi se veliki broj malih stanova, koji nemaju nijedno garažno mesto. Takođe, vidi se da ti objekti ne zadovoljavaju osnovne uslove stabilnosti po pitanju konstruktivnih elemenata. U slučaju zemljotresa ko će garantovati da će sutra tako legalizaovan objekat biti siguran u dužem periodu. Ako ga legalizujete vi kažete da je stabilan i kažete građanima kupite ovaj stan - bićete sigurni. To je veliki problem, tako da se sigurno moralo stati na put divljoj gradnji", naveo je Popović.

Podsetio je da se mogu legalizovati samo objekti koji se nalaze na aerosnimku iz 2015. i da sada svi privremeni priključci na infrastrkturu nelegalnih objekata moraju da se ukinu ako se donese rešenje da objekat ne može da se ozakoni.

Popović je rekao da je pitanje i problem šta će se desiti sa objektima koji su u međuvremenu već useljeni, jer rušenje takvih objekata ima i socijalni aspekt.

"Sa druge strane, važno je da objekte koji nisu useljeni i nisu priključeni na infrastrukturu ne priključujemo. Nadam se da će ovaj zakon bar tu stvar da reši. A, što se tiče toga koliko brzo ćemo moći da rušimo neke objekte, ovaj zakon tu proceduru uprošćava, ne čekaju se razne žalbe u postupcima".

Na udaru će biti, pre svega, bespravni objekti na javnim površinama, na infastrukturnim koridorima i mestima gde je nestabilno tlo i gde postoji mogućnost da se ti objekti uruše.

"Otprilike rušenje objekta košta oko 50 evra po metru kvadratnom, jer nije to samo pitanje rušenja, već i odvoženja tog matarijala i pitanje deponija pošto nismo još omogućili odvajanje građevinskog od komunalnog otpada. Mislim da je inspekcija za sve objekte na teritoriji Beograda koji su nelegalno građeni već donela rešenje o rušenju. Inspekcije u opštinama rade svoj posao, a druga stvar je kako se rušenje posle sprovodi, to je stvar izvršnih organa i novca i političkih i socijalnih elemenata", zaključio je Popović.

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata predviđaju da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje dovoljno konačno, najčešće drugostepeno, rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija.

Ta mera trebalo bi da donese mnogo više uklanjanja nelegalnih objekata nego do sada, jer se na rušenje čekalo do okončanja predugih upravnih i sudskih sporova.

Izmene zakona predviđaju da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja, što je pre svega usmereno protiv neodgovornih investitora koji žele da se obogate kršenjem zakona i izbegavanjem plaćanja građevinskih i komunalnih opštinskih i gradskih taksi.

Zbog njih se uvodi ova zabrana i neće moći da trguju nelegalnim objektima.

U Srbiji postoji ukupno 2,2 miliona bespravno izgrađenih objekata.