LJUBAV U HRANITELJSKOJ PORODICI: Ne izlaze iz pelena i vrtića

RODE u dom porodice Novaković iz Bariča kraj Obrenovca poslednjih godina često navraćaju. Prvo ih je pre 12 godina obradovao Strahinja, danas državni reprezentativac u karateu, zatim Andrej, pa odmah za njim i Sergej. Posle njih jedna za drugom dolazile su pravo iz porodilišta još tri devojčice i dva dečaka. Hranitelji Nataša i Toma Novaković su svima mama i tata. I svojoj, ali i deci koja su kod njih pronašla utočište.

- Sve su to naša deca - dočekuje nas Nataša, žena koja ruši sve standarde u Srbiji. Prvo je postala hraniteljica u 27 godini, u zemlji gde je prosek godina hranitelja 53, a onda je u svoj dom prihvatila i bebu romske nacionalnosti, što je opet retkost.

- Deca su deca, željna ljubavi - govori sa osmehom. - Hraniteljstvo je samo po sebi iskorak. Volimo ih kao da su naši rođeni, patimo kada odu iz našeg doma, čekamo da nam se jave, da proslavimo rođendane...

PROČITAJTE JOŠ - HRANITELjI U SRBIJI: Podigli 5.000 napuštene dece

Dvoipogodišnji Rom S., koji je sad u njihovoj porodici, došao je kao uteha najstarijem Strahinji kada je prethodni dečak sa tri i po godine otišao na usvajanje. On je, kaže, bio najveseliji i najzabavniji. Kuća mu je odjednom postala pusta i dosadna. Sada im je opet puno srce. Ubrzo se i sami uveravamo u to. Kako smo kročili u dom Novakovića, mali S. nas je dočekao svojim vragolastim očima i neodoljivim osmehom. Imao je samo 17 dana i nešto više od dva kilograma kada su ga Novakovići doneli iz porodilišta. Sada je dečak koji pleni svojom pojavom. Kao sa reklame, umiljat, nasmejan, veseo.

- Gde god da odemo svi hoće da se slikaju sa njim, prava je atrakcija - kaže Toma. - Svestan je svoje pojave, voli da pozira i da se "pravi važan".

Za Novakovićeve hraniteljstvo nije posao, već ljubav. Svoj život Nataša je, malo je reći, posvetila deci. Ova vedra i nasmejana žena pre podne radi kao vaspitačica u jednom dorćolskom obdaništu, a onda hita svojoj porodici u Barič. Iz pelena i vrtića ona i njen Toma nisu izašli punih 12 godina. Ni ne žele. Toma je podrška koju retko koja žena danas ima. On brine o porodici, dok Nataša ne stigne s posla, a svoj privatan biznis uklapa prema njima. Deca su uvek na prvom mestu. Kad prigusti, uskače i Tomina mama. Nekada S. završi i kod mame u vrtiću. Ali, jedno je sigurno, uvek sve ide kao po loju.

- Oni su nam sve. I naša deca će drugačije gledati na život, jer znaju onu drugu stranu - kaže Nataša.

Zanima nas kako roditelji reaguju kada su deca nestašna. Otkrivaju nam da sistem nagrade i kazne postoji za sve u kući. Kazna je tajm-aut. Koliko godina, toliko sedenja u tajm-autu. Za S. je, ipak, najveća kazna da ne ide na vašar.

PROČITAJTE JOŠ - Svu svoju ljubav posvetila siročićima

Kada mališani odu iz njihove kuće, Nataša i Toma postaju im rođaci, kumovi... Tako je i sa devojčicom koja je pronašla svoju novu porodicu pre dva meseca. Važno je, kažu, da deca znaju da su voljena od rođenja.

Dvoipogodišnji S.

PRVO DEVOJČICA

NAJMLAĐI sin Nataše i Tome, Sergej, imao je kliničku smrt i retku bolest bubrega što ga je držalo u bolnici nekoliko meseci. Posle toga njegovi roditelji odlučili da postanu hranitelji. TV reportaža o deci iz Zvečanske bila je dodatni podstrek. Tada su bili među najmlađim u Srbiji. Prva beba koja je došla u njihov dom bila je devojčica po želji sinova.

BROJKA

* 25.990 izdržavanje po detetu
* 4.545 hraniteljskih porodica u Srbiji
* 5.548 dece do 18 godina kod hranitelja