Migranti prvo na "detektor laži" pa onda u EU?

Tehnologija koja analizira facijalnu ekspresiju bila bi isprobana na granicama Grčke, Mađarske i Letonije.

Detektor laži koji bi bio isproban na granicama Grčke, Mađarske i Letonije uključuje upotrebu kompjuterske animacije carinika, personalizovanog prema polu, etničkoj pripadnosti, jeziku, koji postavlja pitanja putem veb-kamere.

Ovaj sistem za otkrivanje prevara bi analizirao mikroekspresije na licu onoga ko prelazi granicu EU i postavljanjem niza pitanja kompjuter bi analizirao koliko su istiniti iskazi putnika o njegovoj svrsi putovanja.

Putnici koje avatar i njegov detektor laži označi kao nizak rizik proći će kroz kratku proveru razloga njihovog putovanja, dok će putnici visokog rizika morati da prođu detaljniju proveru.

Kada su dokumenti procenjeni skeniraju se otisci prstiju i upoređuju slike lica koje su snimljene tokom faze predispitivanja za pasoše i fotografije snimljene na prethodnim prelazima. Potencijalni rizik će se ponovo izračunati, a zatim carinik prelazi na automatizovani sistem.

Projekat za koji je izdvojeno 4,5 miliona evra iz budžeta EU mnogo je kritikovan od eksperata.

Bruno Veršur, predavač za forenzičku psihologiju na Univerzitetu u Amsterdamu, rekao je za holandski list Folkskrant da veruje da će ovaj sistem doneti nepravične ishode.

"Neverbalni signali, kao što je mikroekspresija, ne mogu precizno da utvrde da li neko laže ili ne", rekao je on. "Ovo je otelotvorenje svega što može da pođe naopako sa detektorom laži. Ne postoje naučne osnove koje bi potvrdile efikasnost ovog sistema, što može da rezultira time da će mnogi biti nepravično vraćeni sa granice."

Slična tehnologija se razvija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se detektor laži koristi u sprovođenju zakona, uprkos skepticizmu prema njegovoj efikasnosti u velikom delu ostatka sveta.