Vučić: Srbija nema važniju potrebu od mira i dobrosusedskih odnosa; Minutom ćutanja za svakog poginulog, ćutali bismo 866 dana (FOTO)

On je na svečanoj akademiji povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata u Centru "Sava" podesetio da je na današnji dan 1918, okončana trogodišnja okupacija Srbije, kada je srpska vojska za samo 46 dana prešla 500 kilometara od Solunskog fronta do Beograda, u kom je zatekla "sve simbole identitata Srbije granatirane ili zapaljene".

PROČITAJTE JOŠ: STOGODIŠNjICA OD OSLOBOĐENjA BEOGRADA: Nemci su pobegli za dva sata

"Doći do Beograda značilo je doći do slobode, vratiti se slobodi. Prema podacima Konferencije mira 1919. godine, Srbija je izgubila 28 odsto celokupnog stanovništva. Kada bismo svakom od naših poginulih predaka održali samo jedan minut ćutanja, ćutali bismo 866 dana, gubici koji su procentualno najviši u istoriji ratovanja", kazao je Vučić.

PROČITAJTE JOŠ: Radojičić: Beograd odaje počast junacima Prvog svetskog rata

On je ocenio da je zbog svoje žrtve, Srbija stekla velike prijatelje i saveznike širom sveta poput Arčibalda Rajsa, grčkog političara Elefteriosa Venzileosa, koji je uprkos protivljenju svog kralja omogućio da se vojska Srbije evakuiše na Krf, ili tadašnjeg predsednika SAD Vudroua Vilsona, koji je pre oslobođenja Beograda za Njujork Tajms dao intervju pod naslovom "Slavimo Kosovo kao dan časti".

"Danas, 100 godina nakon velike i predivne pobede, patnje i stradanja, stoji uspravna i ponosna Srbija. Suočeni smo sa nedaćama, ali se rukovodimo svojom borbom da Srbija ostane slobodnau i vojno neutralna", rekao je Vučić.

On je dodao i da niko za sobom nije "ostavio toliki dug kao ta vojska seljaka, onih koji su kod kuće ostavili plugove i kose, i koji su otišli u istoriju", a da je Srbija danas dokaz "da li je sve to vredelo".

"Sada je naš red da pokažemo da (ta žrtva) jeste vredela. Sve ostalo bi obemislilo naš rad, sve ostalo bi bilo skrnavljenje uspomena na njih. Srbija napokon upoznaje svoje mane i svoje vrline, uvećavamo svoje blagostanje, uvažavajući druge i poštujući sebe. Beograd ćemo učiniti lepšim i bogatijim, kao i ostalu Srbiju", rekao je Vučić.

Ta manifestacija je obuhvatila niz događaja kojima je ove godine, osim oslobođenja Beograda u Prvom svetskom, obeleženo i 74 godine od oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.

Akademiji u velikoj dvorani Centra "Sava" prisustvuju i predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, ministri u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, Siniša Mali, Nela Kuburović, Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Aleksandar Antić, Zoran Đorđević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijerka RS Željka Cvijanović, kao i predstavnici vojske, crkava, javnog i kulturnog života.

Svečana akademija je počela intoniranjem državne himne i kratkim filmom o dešavanjima u Srbiji za vreme Velikog rata.

Nakon obraćanja predsednika Vučića, uslediće premijera filma "Zaspanka za vojnika".

Danas je u školama prvi čas bio posvećen ovoj temi, a na Novom groblju na Spomen-kostrurnici branilaca Beograda održan je pomen i položeno cveće, dok je na platou ispred Skupštne grada priređen scensko-muzički spektakl "Beogradske sene".

Vence su na Francuskom vojnom groblju i na Spomen kosturnici braniocima Beograda na Novom groblju položili, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, državni sekretar Ministarstva francuske vojske Ženejev Darijesek i američki ambasador Kajl Skot.

Beograd je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo velika razaranja. Od ofanzivnih dejstava grad je stradao u razdoblju od početka rata do oktobra 1915. godine, kada je osvojen u zajedničkom napadu nemačke i austrougarske vojske.

Samo u jednom danu na grad je ispaljeno oko 30.000 granata.

Život stanovnika Beograda za vreme okupacije bio je veoma težak, a najveći broj ljudi nije imao nikakvih sredstava za život, a sam grad je bio izložen pljački.

Po završenim operacijama oko Beograda i severnim delovima Srbije 1915. godine, nastupilo je interniranje i odvođenje srpskog življa u koncentracione logore u unutrašnjost Austrougarske. Na Kalemegdanu i Topčideru nalazili su se logori interniraca i ratnih zarobljenika.

Beograđani nisu smeli da se udaljavaju iz grada bez posebne dozvole.

Najčešći vidovi otpora stanovništva bili su sabotaže, odbijanje rada na prinudnim poslovima, širenje vesti o skorom oslobođenju, bekstva iz logora...

Nakon proboja Solunskog fronta, sredinom septembra 1918, stvoreni su svi uslovi da srpska vojska, uz pomoć saveznika, preduzme ofanzivu za oslobođenje zemlje i prestonice.

Prethodnica Prve srpske armije stigla je do Beograda krajem oktobra. Neprijatelj nije imao nameru da brani grad, tako da su se u njemu nalazile samo malobrojne nemačke trupe koje su se spremale za povlačenje.

Pre konačnog povlačenja, nemački vojnici su opljačkali sve radnje od Slavije do Terazija, prekinuli snabdevanje vodom i strujom i digli u vazduh železnički most na Savi.

Prestonica je konačno oslobođena 1. novembra 1918. godine. Posle tačno dva meseca i 800 kilometara pređenog puta, tog dana u prepodnevnim časovima srpske jedinice pod komandom vojvode Petar Bojovića ušle u grad.

Iako je Beograd pružao sliku razorenog i opljačkanog grada, stanovnici su sa velikom radošću dočekali slobodu.

VUČIĆ: MINUTOM ĆUTANjA ZA SVAKOG POGINULOG, ĆUTALI BISMO 866 DANA

Kada bismo svakome od naših predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu održali samo jedan minut ćutanja, ćutali bismo neprekidno 866 dana, ćutali bismo dve godine, četiri meseca i 14 dana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanoj akademiji u Centru "Sava" povodom 100 godina oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu.

"Tolika je tragedija srpskog roda", istakao je Vučić.

On je rekao i da građani Srbije nemaju važniju potrebu od mira i dobrih odnosa, saradnje i mira sa svima, jer samo u miru mogu da nastave da grade i uzdižu "našu jedinu Srbiju".

Istakao je da, međutim, Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i danas znati da je sačuva i odbrani.

"Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne", istakao je predsednik Srbije.

"Posle proboja Solunskog fronta, Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je neprijatelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice I Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918.godine", podsetio je Vučić i dodao da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beograd kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u ovom gradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag - Prva armija, novembar, Bojović, sloboda I Beograd.

"Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izvršena ''obraz Beograda, naše prestonice'' ima da bude svetao''", rekao je Vučić.

On je istakao da su pustoš opljačkanog grada, vatru i dim zapaljenih magacna, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

"Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci", rekao je predsednik Srbije.

Istakao je da su "u Velikom ratu pobedili mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama, od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavljene jedinice čije je geslo bilo 'Ni koraka nazad'".

"Manji broj njih dočekao je kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokolebljivom verom i nadom 'Junaci, napred u otadžbini'. Nisu oni tada samo na sanduke sa municijom ispisali ono čuveno ''Ne štedi''. Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to 'Ne štedi' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode", kazao je Vučić.

On je podsetio i na podatke sa Konferecije mira u Parizu 1919.godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva.

"Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915.godine. Gubici među civilima bili su jezivi, gotovo 845.000. Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi", naveo je predsednik Srbije.

Istakao da je da su rodoljublje, junaštvo i vrline učinili da Srbi iz Prvog svetskog rata izađu kao pobednici.

"Glava neprijatelja, nemački car Vilhelm, rekao je da je šteta što taj mali narod nije moj saveznik", rekao je Vučić i dodao da su i neprijatelji znali da cene Srbe i njihov moral.

Dodao je i da je Veliki rat stvorio i velika prijateljstva i brojne poštovaoce Srbije i podsetio i da je francuski maršal i počasni vojvoda srpske i jugoslovenske vojske Franše d''Epere govorio o Srbima kao o seljacima koji su se bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih.

"Zbog njih sam gord što sam ih predvodio rame uz rame s vojnicima Francuske", citirao je Vučić reči francuskog maršala.

On je podsetio i na Engleskinju Floru Sends, prvog stranca i prvu ženu oficira u srpskoj vojsci, koja se još tada suprotstavljala negativnim predstavama u Velikoj Britaniji o srpskom narodu.

Srbija mora, rekao je Vučić, da upiše i grčkog državnika Elefterios Venizelosa, koji je uprkos protivljenju kralja Grčke omogućio srpskoj vojsci da se bezbedno evakuiše na Krf i oporavi za ofanzivu i oslobađanje zemlje.

"Naše misli su večeras upućene i ruskom caru Nikolaju Drugom, Arčibaldu Rajsu i američkom predsedniku Vudrou Vilsonu, koji je za "Njujork tajms" 18. jula 1918. godine dao izjavu pod naslovom 'Slavimo Kosovo kao dan časti'. S pijetetom se sećamo britanskog generala Ernesta Trubridža, koji je branio Beograd sa Srbima 1915. godine, prošao Albansku golgotu, a zatim u šao u oslobođeni Beograd", rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima istorija ovog prostora, Beograda rušenog više od 40 puta nije ništa drugo nego neprestano davanje "života za život, života za slobodu, života za kraj ropstva"

"Ali, opet nije niko nikada ostavio za sobom toliki dug, toliku obavezu, kao ta vojska seljaka... onih koji su za nas posejali sebe i zalili to seme sopstvenom krvlju bez potrebe da taj dug zavedu ili ga ikad od nas potražuju ili naplate", rekao je Vučić.

Kako je rekao, "cela ta herojska družina svi oni, sto godina kasnije, jesu za nas pre svega obaveza koja mora da odgovori na pitanje da li smo danas dokaz da je sve to vredelo".

"Oni su dali taj odgovor, verovali u naša pokoljenja. Sada je na nas red da ovim gradom, |Srbijom, svime što ćemo da napravimo i stvorimo, mirom i životom koji štitimo pokažemo da jeste vredelo. Sve ostalo obesmislilo bi taj njihov nadljudski napor da iza sebe ostave nas slobodne u svojoj zemlji", kazao je Vučić.

Istakao je da se "život tako lako ne polaže ako se ne polaže upravo za život, za nastavak, za mir za one koji neće morati da padaju da bi drugi mogli da se usprave".

Vučić je podsetio na reči kralja Petra Prvog, koji je rekao da sloboda narodu pomaže da upozna svoje mane, pa da ih leči, daje prilike da upozna svoje vrline, razvija i ulaže u delatnost kojom unapređuje snagu, upoznaje sebe...

Danas sto godina kasnije stoji ponosna i uspravna Srbija a obraz Beograda prestonice je svetao, podvukao je Vučić.

Suočeni smo sa brojnim nedaćama, ali poučeni svojoj teškom i slavnom prošlošću mislimo i rukovodimo se svojom budućnošću, istakao je Vučić i dodao da ova Srbija mukotrpno čuva svoju nezavisnost i vojnu neutralnost i ne da nikome da u to dira.

Kako je rekao, ova Srbija bori se za privredni, naučni, kulturni i svaki drugi napredak. "Mi smo generacija koja treba svojim potomcima da postane ponos i to tako što ćemo im ostaviti budućnost. Znali smo kako se oružjem brani sloboda, ugrozi li nam je neko, znaćemo to i danas i da sačuvamo i da odbranimo", naglasio je predsednik Srbije.