Gadafi je bio poznat po tome što je slao agente da se obračunaju sa njegovim političkim protivnicima, koje je on nazivao "izdajnicima" i "džukelama", a koji su pronašli utočište u državama širom sveta. Ništa manje surovo ponašao se i prema onima koji su se odlučili na povratak u domovinu.
Sada posle niza različitih informacija koje stižu o slučaju Kašogi, još uvek nije jasno koliko je prestolonaslednik bin Salman znao o "nestanku" saudijskog novinara. U libijskoj zajednici nakon ubistva novinara, prave se paralele između Gadafija i mladog princa, piše Midl ist aj.
Protivnici bin Salmana optužuju princa da stoji iza obračuna sa disidentima, ciljajući tajkune, sveštenike, političke aktiviste, čak i članove vladajuće porodice. Saudijska Arabija je od početka odbijala da prizna da je "nestali" novinar ubijen, tvrdeći da je izašao iz konzulata, koje se smatra mestom zločina.
Ipak, Kašogijev prijatelj, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je brutalno ubistvo novinara podiglo strah kod ostalih kritičara saudijske vlasti da će doživeti istu sudbinu ukoliko se Rijad ne proglasi odgovornim. To ih je podsetilo na vreme kada su Gadafi i njegovi agenti prolazili nekažnjeno zbog ubistava disidenata van zemlje.
Gadafijev nekadašnji zamenik, Abdel Salam, 1980. godine opravdavao je takozvanu politiku "džukela" (ubijanje disidenata) u jednom razgovoru za italijanske medije.
NE PROPUSTITE
"Ljudi koji su pobegli u inostranstvo sa sobom su poneli stvari koje pripadaju libijskom narodu. Sada oni svoje nezakonito stečeno bogatstvo daju na raspolaganje opoziciji, koju predvodi Anvar el Sadat (tadašnji egipatski lider), svetski imperijalizam i Izrael", izjavio je on tada.
Iste godine desilo se nekoliko pokušaja ubistva libijskih izgnanika u Londonu, koji je tada bio sigurno utočište i centar disidentskih aktivnosti za političke protivnike Gadafija. U aprilu je Muhamed Ramadan, novinar BBC, ubijen u blizini džamije u centralnom Londonu, dok je advokat Mahmud Nafi, ubijen u njegovoj kancelariji u Londonu.
MI5, obaveštajna agencija Ujedinjenog Kraljevstva za "domaće poslove", tada je skupila dokaze da je libijska ambasada u Londonu ciljala na disidente u Britaniji, i otkrila da je Tripoli oštro kritikovao ambasadu jer nije pucala na demonstrante koji su protestovali ispred zgrade. Britanski članovi parlamenta pozvali su tada vladu da zatvori libijsku ambasadu.
U oktobru 1980. MI5 je imala saznanja da libijska ambasada imal otrov u prahu kojim namerava da ubije disidente u zemlji. Prvi je na meti bio Fardž Šaban Gesuda, i njegova žena Britanka, Heder Kler, kojoj su dali kikiriki za koji se kasnije ispostavilo da je sadržao talijum. Par je preživeo, ali je kikiriki ubio porodičnog psa, a i njihova deca su pretrpela teške posledice po zdravlje.
U Rimu su ubijena najmanje četiri protivnika Gadafija 1980. godine. U martu, biznismen Mohamed Salem Rtemi pronađen je mrtav. U aprilu je još jedan biznismen Abdul Džalil Arif ubijen u kafiću, a u maju su pronađena mrtva još dva izgnanika - Abdalah Muhamed el Kazmi i Muhamed Foud Buohdžar.
U Zapadnoj Nemačkoj, jedan Libijac osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva Omrana el Mehdavija, bivšeg zvaničnika libijske ambasade, koji je ubijen u tržnom centru u Bonu maja 1980. godine.
Dve godine kasnije dvojica studenata iz Libije u Zapadnoj Nemačkoj, rekli su da su bili mučeni i da im je prećeno smrću dok su bili zatočeni u toku noći u rezidenciji ambasadora Libije.
" Vrištali smo, ali su nas većinu vremena davili", rekao je student El-Hadž el-Garijani.
Gadafi je proširio delovanje i preko Atlantika. U oktobru 1980. godine, Fajisal Zagalai, libijski student na državnom univerzitetu u Koloradu u SAD, ranjen je ispred kuće od strane bivšeg specijalaca "Zelenih beretki", koji je tvrdio da radi za CIA.
Gadafijevo zbližavanje sa zapadnim silama posle 11. septembra, rehabilitovalo je libijskog vođu kao saveznika u zamenu za odustajanje od oružja za masovno uništenje, i saradnju u takozvanom "ratu protiv terorizma". Zapravo, pakt je omogućio Gadafijevim agentima da i dalje uznemiravaju i zastrašuju disidente u inostranstvu uz aktivnu saradnju zapadnih obaveštajnih agencija.
Tokom 2002. godine, MI6, britanska obaveštajna agencija, i CIA počeli su da sarađuju sa Gadafijevom organizacijom spoljnu bezbednost (ESO), u nastojanju da se podstaknu veze sa obaveštajnim službama u arapskom svetu.U narednim godinama, pošto su libijske, britanske i američke obaveštajne agencije blisko sarađivale, libijska vlada je dobila pomoć od MI6 i CIA u otmicama neprijatelja Gadafija.
Mnogi protivnici Gadafija su živeli u egzilu u to vreme u Velikoj Britaniji. Agenti libijskog vođe dobili su dozvolu da "operišu" u zemlji, i zajedno sa MI5 su mučili tražioce azila i Britance sa libijskim poreklom.
Libijski disident, Sami al-Sadi, koji je iz Hong Konga vraćen u glavni grad Libije u operaciji u kojoj su učestvovali i MI6 i američka CIA, bio je mučen, a kasnije je prihvatio naknadu od 2,2 miliona funti od britanske vlade.
Ovo su samo neki od Gadafijevih žrtava, kojih je tokom njegove dugogodišnje vladavine bilo mnogo. Oni disidenti koji su preživeli, vratili su se u Libiju početkom 2011. godine, kako bi se pridružili ustanku protiv Gadafija, kada su ga ulični protesti i svrgli sa vlasti. Gadafija su pobunjenici zarobili i ubili dok je pokušao da pobegne iz svog rodnog grada Sirta, 20. oktobra 2011.
Kurir.rs/Middle east eye
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
