Zašto je Evropi I DALJE POTREBNA Angela Merkel
Čak su i vodeći nemački kritičari zabrinuti šta će se dogoditi, kada Angela Merkel ode iz političkog života.
Komentara 0
Evropska kraljica je "mrtva"! Ali, da li je baš tako? U tom slučaju bi trebalo da se pojavi nova kraljica? Ili kralj?
Kao da u Evropi trenutno nema mnogo razloga za zabrinutost (Italija, Bregzit, Poljska, Mađarska, populizam,... Italija!), Nemačka je ponovo sve zakuvala.
Odluka nemačke kancelarke Angele Merkel da odstupi sa mesta predsednika Hrišćansko-demokratske unije mogla bi da izazove nešto od sledećeg: kraj mandata kao kancelarke, novu koaliciju, prelazak u manju partiju ili nove izbore. Šta god da se dogodi, posledice će se osetiti daleko izvan nemačke granice.
Neki u Briselu pronašli su utočište u negiranju, insistirajući na tome da će Evropska unija nastaviti dalje, bez obzira na događaje u Berlinu. Kako god, sa 28 (za sada) autonomnih članica, uvek ima prostora za političke nemire u nekoj od njih.
Baš kao i za samu Nemačku, i za Evropsku uniju bi odlazak Merkelove označio prelom. Nijedan lider nije dominirao evropskom politikom u meri u kojoj je ona poslednjih 13 godina za najmanje jednu generaciju, ako ne i duže. Drugi su možda izgradili Evropu, ali je Merkelova bila ta koja je imala mnogo teži zadatak da je održi na okupu. Koje god da je greške napravila povodom evro-krize i migracija, njena titula "kraljice Evrope" je samo napola dosetka.
Neizbežno će njen odlazak napraviti vakuum, bez obzira ko je nasledi na nemačkoj političkoj piramidi.
Godinama, na svakom sastanku evropskih lidera, sve oči su bile uprte u Merkelovu. Ništa nije odlučeno dok nemačka kancelarka, koja voli da uroni u tajne detalje političkih debata, nije sve odmerila.
Iskušenje je pripisati taj uticaj jedino nemačkoj veličini i moći. Ipak, sudeći po Merkelinim saradnicima, to je samo deo priče.
- Ona zaslužuje poštovanje, čak i od onih koji se ne slažu sa njom. Drugačija je atmosfera u prostoriji kada ona nije tu. Jednom kada je otišla, Viktor Orban je preuzeo kontrolu – naveo je bivši premijer desnog centra, koji je posmatrao Merkelovu na nebrojenim samitima tokom godina.
Nazovimo to mekšom stranom nemačke moći.
To bi možda objasnilo zašto su neki od Merkelinih najvećih kritičara zabrinuti zbog njenog mogućeg odlaska u nadolazećim mesecima.
- Najvažnija stvar za nas jeste da je gospođa Merkel objavila da će ostati kancelarka do kraja mandata – izjavio je u ponedeljak poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič, čija partija je bila izuzetno kritična prema kancelarkinoj izbegličkoj politici.
Dok to može da zvuči kao "poznato zlo", više nego kao iskrena žalost, on je otišao korak dalje, ističući kancelarkino "važno mesto" u evropskoj istoriji.
Češki premijer Andrej Babiš, još jedan od kritičara Merkelinog pristupa migracijama, izrazio je slično stanovište.
- Za nas je krucijalno da će ona ostati na funkciji nemačke kancelarke naredne tri godine. Nemačka je naš najvažniji ekonomski partner i kancelarka zaslužuje zasluge, jer je bila pouzdan prijatelj Češke Republike – naveo je on.
Uprkos ovim izrazima divljenja, najbolnije pitanje za EU jeste koliko će autoriteta Merkelova zadržati kao neko kome ističe mandat, pod pretpostavkom da uopšte preživi.
Čak i na vrhuncu moći i uticaja, Merkelova se često sa mukom probijala kroz agendu u ćudljivom bloku, kao što ilustruje njen neuspeh da nađe argument za sistem kvota EU za izbeglice, uprkos ponovljenim pokušajima.
Kada se dođe do mnogo ozbiljnijih, dalekosežnijih pitanja, kao što su kako da postupaju sa rasprostranjenim neliberalnim vladama u centralnoj Evropi u reformi evrozone, ishod nije izvestan. Bez obzira na poljsku podršku Merkelovoj, Varšava igra kako okolnosti zahtevaju i čeka šta će se dogoditi – naročito ako Merkelova pojača svoj ton povodom kotroverznog pitanja pravnih reformi vladajuće stranke Prava i pravde.
U neočekivanom obrtu, Merkelin potez može da obnovi nadu u zaustavljen napor da se popravi evrozona.
Neki posmatrači veruju da će Merkelova, jednom oslobođena njenih partijskih obaveza, konačno imati slobodne ruke da prekine dogovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom povodom bankarske unije, uključujući sporno osiguranje depozita. Njih dvoje su se usaglasili tokom sastanka letos u kancelarkinoj zvaničnoj rezidenciji u Mezebergu, ali je malo toga učinjeno.
- Moramo da idemo napred, ne možemo doveka da čekamo i potrebni su nam nemački partneri da napredujemo – naveo je viši francuski zvaničnik.
Parizu se sada možda ispuni želja.
Rešavanje nekih od ključnih pitanja koje su Evropu dovele do krize i mogućeg kolapsa, a događala su se tokom Merkelinog mandata, pružili bi joj pogodan završetak njenog službovanja. To bi joj ostavilo ono što svaka kraljica priželjkuje – baštinu koja će osigurati da se njena vladavina nastavi i kada ona ode sa trona.