Srpski metalci mamac za nordijske uvoznike

MOGUĆNOSTI za unapređenje saradnje Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana sa nordijskim zemljama su značajne. To je bila i tema trodnevnog poslovnog foruma, koji je u oktobru organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Komorskim investicionim forumom, Nordijskom poslovnom alijansom u Srbiji, Ambasadom Kraljevine Danske, Ambasadom Republike Finske i Ambasadom Kraljevine Švedske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Danske, Finske i Švedske u 2017. godini iznosila je 597,7 miliona evra. Srpski izvoz zabeležio je prošle godine rast u odnosu na 2016. godinu, ali istovremeno i deficit u odnosu na uvoz. Ukupno smo, u posmatranom periodu izvezli 220,4 miliona evra i uvezli 308,8 miliona evra. Zemlje regiona Zapadnog Balkana u 2017. godini izvezle su na tržište Danske, Finske i Švedske robu u vrednosti 329,443 miliona evra, a uvezle za 642,03 miliona evra.

PROČITAJTE JOŠ: "Turski tok" šansa za region

Jelena Jovanović, direktorka sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS, ističe da je metalska industrija na prvom mestu glavnih privrednih grana u kojima sarađujemo.

- Upravo u metalskoj industriji Srbija beleži značajan izvoz na tržište ovih zemalja - ističe Jelena Jovanović. - Industrija papira, kartona ali i plastike je takođe visokopozicionirana privredna grana uz metalsku industriju, posebno proizvoda za domaćinstvo. Tekstilna industrija u Srbiji beleži konstantan rast u izvozu od četiri odsto.

Ona ističe da je, imajući u vidu relativno mali obim robne razmene Srbije sa zemljama nordijskog regiona, neophodno u narednom periodu sagledati mogućnosti unapređenja i poboljšanja strukture naših proizvoda u izvozu.

- U tom smislu trebalo bi, pored bilateralnih susreta privrednika, inicirati organizovanje temeljnih prezentacija naše zemlje, privrednih i stručnih potencijala, zakonske regulative, povoljne investicione klime u Srbiji - ukazuje direktorka sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS. - Neophodno je predstaviti kvalitetne proizvode: vodeće firme iz Srbije iz pojedinih privrednih grana i industrijskog sektora radi plasmana ovih proizvoda na nordijsko tržište. Na prvom mestu je svakako agrar, prehrambena industrija, posebno voće, sveže i zaleđeno, povrće, sveže i prerađeno, kao i mlečni proizvodi, mleko, jogurt i sir, vino, sirće, prerađivačka industrija, posebno gvožđe i čelik, ali i guma i proizvodi od gume. Kada govorimo o potencijalima sektora informacionih tehnologija, oni su svakako neograničeni.

Jelena Jovanović ističe da je Švedska, na primer, zemlja koja pruža odlične uslove za naučne inovacije, imajući u vidu da četiri odsto bruto društvenog proizvoda odlazi na istraživanje i razvoj. Ona je uspela da sa industrijskog sektora pređe na ekonomiju znanja, zbog čega je danas jedna od vodećih zemalja u pogledu industrijskog i tehnološkog razvoja, što je posebno vidljivo u informaciono-tehnološkom sektoru, kao i u sektoru komunikacija.

- Imajući u vidu stručnost naših kompanija u Sektoru informacionih tehnologija, saradnja i izvoz usluga IT sektora imaju odličnu perspektivu - ukazuje Jelena Jovanović.

Nordijske zemlje i Srbija imaju duge diplomatske odnose, osim toga povezuje nas niz potpisanih bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, zatim Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, kao i Sporazumi o saradnji u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Kako ističe direktorka sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS, upravo su to grane privrede na koje moramo obratiti posebnu pažnju u daljem razvoju naših bilateralnih odnosa.

ŠVEDSKA

- Švedska je začetnik takozvanog nordijskog modela, koji podrazumeva konkurentnu kapitalističku ekonomiju zasnovanu na dobro razvijenom socijalnom sistemu - navodi ona. - Finansiranje ovog sistema obavlja se kroz relativno visoke poreze na dobit, koji osiguravaju da se prihodi distribuiraju svim slojevima društva. Oko 90 odsto svih resursa i kompanija nalaze se u privatnom vlasništvu, dok je svega pet odsto u vlasništvu države, a preostalih pet procenata u vlasništvu zadruga. Švedska ima visokoprofesionalnu radnu snagu i zahtevne potrošače istančanog ukusa.

- Isto tako, Švedska je zemlja koja pruža odlične uslove za naučne inovacije, imajući u vidu da četiri odsto BDP odlazi na istraživanje i razvoj. Ona je uspela da sa industrijskog sektora pređe na ekonomiju znanja, zbog čega je danas jedna od vodećih zemalja u pogledu industrijskog i tehnološkog razvoja, što je posebno vidljivo u informaciono-tehnološkom sektoru, kao i u sektoru komunikacija - napominje Jelena Jovanović.

FINSKA

Finska je dugo bila poljoprivredna zemlja, sve do Drugog svetskog rata, kada započinje njen ubrzan proces industrijalizacije. Danas je Finska poznata po svojoj prerađivačkoj industriji, industriji transporta, uslugama i trgovini. Poslednjih godina, Finska se ubraja u ekonomski najuspešnije zemlje Evropske unije. Prema bruto društvenom proizvodu po stanovniku, Finska se nalazi u rangu Austrije, Holandije i Belgije.

DANSKA

Kraljevina Danska odlikuje se modernom tržišnom ekonomijom koju čine kompjuterizovani poljoprivredni sektor i savremena industrija, dok su danske kompanije među vodećima na svetu u oblasti farmaceutske industrije i obnovljivih izvora energije. Ovo je zemlja sa životnim standardom koji je među najvišim na svetu.

PROČITAJTE JOŠ: OLAKŠAN IZVOZ: Standardi za građevinske prozvode sada isti kao u EU

TRŽIŠTE

Domaće firme prepoznale su značaj ulaska na nova tržišta, ali i potencijal koji ta saradnja donosi.

- Naši privrednici su svesni da proizvod koji ima konstantan kvalitet vrlo uspešno i relativno brzo pronalazi svog kupca na tržištu poput nordijskog - ističe Jelena Jovanović.

Forumu koji je organizovala Privredna komora Srbije, prisustvovao je veći broj domaćih kompanija iz komplementarnih sektora, agroindustrije, drvne industrije, farmaceutske industrije, metalske industrije, trgovine, informacionih tehnologija, energetike i zaštite životne sredine.

Pored navedenih firmi, tokom pripreme i organizacije samog Foruma, interesovanje za učešće u Forumu, ali i za saradnju sa nordijskim kompanijama, pokazale su i domaće firme iz oblasti organske proizvodnje, sektora usluga... Iz tog razloga, u narednom periodu Privredna komora Srbije ima nameru da ciljano okupi domaće proizvođače, pre svega iz oblasti industrije i prehrane koji će zajedno nastupiti na "Danima dobavljača" sa "Ikeom", "Grundfosom" i ostalim kompanijama regiona, gde će se susresti sa većim brojem potencijalnih partnera i na taj način dodatno pospešiti domaću proizvodnju.

ULAGANjA U SRBIJU

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) zabeležena su značajna ulaganja nordijskih kompanija u Srbiju. Vrednost najvećih investicija iz nordijskih zemalja je više od 450 miliona evra, a najveći investitori iz Danske su Carlsberg Srbija, Grundfos, "Mikelsen elektronik", "Everest prodakšn", Kleeman. Najveći investitori iz Švedske su "Tetra Pak", "Volvo", "Ikea", Varisek, "Treleborg". Najveće investicije iz Finske: "Tikurila grupa", PKC Wireing SYSTEMS OY, Luvata, KONE i "Lindstrom".

Upravo, sa ciljem dodatnog privlačenja nordijskih direktnih investicija, organizovan je i Investicioni forum 19. oktobra u Palati "Srbija", uz podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministara iz nadležnih resora, ali i državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Republike Finske Mati Antonena.

- Kolege iz nordijskih zemalja uvek će moći da računaju na bezrezervnu podršku Privredne komore Srbije kao pouzdanog partnera, čiji je cilj, između ostalog, pružanje podrške domaćim privrednicima u procesu internacionalizacije, ali isto tako i stranim kompanijama koje nameravaju da investiraju u Srbiji - istakla je direktorka sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS. - Želim da ukažem na značaj Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, EFTA i sa Turskom, a posebno sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, kao i prednostima u zajedničkoj proizvodnji i razmeni proizvoda na tržišta tih zemalja. Ovi sporazumi svakako predstavljaju dobru perspektivu privredne saradnje Srbije i Švedske, i Finske.