Prema predlogu Evropske komisije, svaka država članica bi do aprila 2019. godine trebalo da odluči da li namerava trajno da primenjuje letnjo ili zimsko računanje vremena.
Poslednje obavezno pomicanje sata na letnje računanje vremena bilo bi u nedelju, 31. marta 2019, ali bi države članice koje žele da se vrate na zimsko računanje vremena mogle napraviti još jedno, poslednje polugodišnje pomicanje u neđelju, 27. oktobra 2019. Nakon tog datuma, polugodišnje promene više ne bi bile moguće.
Zemlje članice, koje donose konačnu odluku, moraju se dogovoriti i uskladiti rešenja kako se ne bi dogodilo da susedne zemlje koje su oduvek bile u istoj vremenskoj zoni završe u različitim vremenskim zonama.
Inicijativa o ukidanju pomeranja sata potekla je iz Finske, a podržale su je i ostale zemlje severa Europe, koje žele da zimsko računanje vremena postane trajno.
Kako navodi Hina, to je i razumljivo, s obzirom da bi na primer ako Švedska ostane pri letnjem računanju vremena, 21. decembra u Stockholmu sunce izlazilo u 9.43.
S druge strane, ako bi uvele zimsko računanje vremena kao trajno, u južnim članicama EU bi usred leta, mrak padao već oko 19 sati, što bi moglo imati dosta negativnih posledica po njihov turizam.
Stoga su se Malta, Kipar, Portugal i Grčka već izjasnile za očuvanje zimskog i letnjog računanja vremena.
Austrijsko predsedništvo EU je nedavno zbog različitih stavova zemalja članica predložilo da se odluka o tom predlogu odgodi za 2021. godinu.
Letnje računanje vremena uvedeno je nakon naftne krize 1970-ih u nadi da će se time uštedeti energija. Od 1996. sve zemlje EU pomeraju sat napred poslednje nedelje u martu i vraćaju ga nazad poslednje nedelje u oktobru.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR