KOMENTAR: Zvezde

MI želimo da mlađe generacije krenu našim stopama. Jasnu poruku poslale su odbojkašice svim devojčicama koje i dalje lutaju tražeći idole u tekstovima o rijaliti zvezdama, koje im javnost nameće. Svaki novi sportski uspeh, ipak, bar nakratko prodrma naciju, s ciljem da u centar medijske pažnje iskoče prave vrednosti.

Brankica, Tijana, Milena... Imena svetskih šampionki ispunila su sve novinske naslove poslednjih dana i verovatno pokrenula lavinu upisa u škole odbojke. Na vrata klubova zakucaće neka nova Maja, koja će jednog dana obradovati Srbiju, baš kao što je to učinila Ognjenovićeva.

Kada je naš dizač prvi put obukla nacionalni dres 2005. u Zagrebu, Boškovićeva je bila drugom razredu osnovne škole. Trinaest godina kasnije put dva vanserijska igrača se sastavio i Srbija je prvi put u istoriji postala prvak sveta. Ta priča daje nadu svakoj devojčici koja danas obuje odbojkaške patike, da njena karijera jednog dana može da se spoji možda baš sa Tijaninom.

Pročitajte još - Zlatne odbojkašice izašle na balkon, desetine hiljada građana došlo da pozdravi svetske šampionke

Uspeh koji sada slavimo nije stigao preko noći. Šampionsku kulu počeo je da gradi Zoran Terzić kada je 2002. seo na klupu. Naporan rad je prve rezultate doneo 2006. u Japanu, kada su devojke bile bronzane. Kasnije su se ređala evropska zlata, olimpijsko srebro. Ali u mislima trenera non-stop se vrteo jedan film - "Kako pokoriti planetu".

Iz njegove glave na svetlost dana izašao je u "Jokohama areni", ali, nažalost, nije prikazan na našoj nacionalnoj TV. Dočekao je da Maja vodi igru ne skidajući osmeh sa lica. Da Tijana i Brankica udaraju lopte kao da su im poslednje. Da Milena i Stefana dižu zid na mreži kao da im od njega život zavisi. Da Bianka odbrani stotine napada, dok Silvija drži kurs letenja po terenu. Svi delovi slagalice su napokon složeni.