"NEKA ONI MENJAJU IME, JA MENJAM DRŽAVU" Novi naziv neće rešiti STARE PROBLEME mladih Makedonaca
Dok vlasti u Skoplju razmatraju promenu imena zemlje, Flora Jusufi je jedna od mnogih među mladim Makedoncima, koji razmatraju promenu države.
Komentara 0
Dvadesetjednogodišnja studentkinja iz Kumanova tvrdi da planira da ode u inostranstvo nakon završetka studija, iako to čini nerado. Problem sa kojim se suočava nije ime države, već nedostatak mogućnosti.
Za Jusufi i druge mlade Makedonce, pad komunizma i sukobi, koji su zatim usledili, trebalo je da stvore novi svet mogućnosti.
Umesto toga, čak i najbolji i najbistriji ne mogu da budu optimistični povodom budućnosti , kada postoje slabi izgledi za zaposlenje.
- Što se mene tiče, mislim da nema uslova za život u Makedoniji – navodi Jusufi.
- Trenutno sam na evropskim studijama. Hoću da naučim nemački što je pre moguće i da odem u inostranstvo – dodaje ona.
Makedonski parlament je otvorio debatu 15. oktobra oko promene imena države u Republika Severna Makedonija i rešavanja višedecenijskih nesuglasica sa susednom Grčkom.
Promena, što proizlazi iz dogovora u junu između makedonske i grčke vlade, utiče da Atina povuče zamerke da se bivša jugoslovenska republika pridruži NATO-u i EU, u zamenu za ime.
Atina, kao i mnogi Grci, insistiraju na tome da ime "Makedonija" implicira na teritoriju i kulturu regiona u severnoj Grčkoj, pod istim nazivom. Član EU i NATO-a, Grčka, stavila je veto na makedonske namere da se pridruži ovim organizacijama.
Potez bi mogao da otvori put ekonomskim beneficiranim članstvima u zapadnim strukturama, ali ne dovoljno brzo za mlade Makedonce, od kojih je skoro pola nezaposleno.
- Glavni razlog odlaska iz zemlje je borba za egzistenciju, tj. rešavanje problema nezaposlenosti – kaže Zoran Ilievski, izvršni direktor Koalicije omladinskih organizacija.
Najsiromašnija republika
Kada se Jugoslavija raspala 1991. godine, Makedonija je smatrana najsiromašnijom republikom. Nije se mnogo toga promenilo tokom godina, sa makedonskom ekonomijom koja se dalje pogoršavala usled finansijskih kriza.
Ukupna stopa nezaposlenosti ostaje tvrdoglavo visoka na više od 20 odsto, dok je prosečna mesečna zarada oko 350 evra najniža u regionu.
Za dvadesetdevetogodišnjeg Denisa Zandevskog, stvari jesu tako strašne kao što se čine drugim mladim Makedoncima, koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u ekonomiji.
- Kada vidite da iznajmljivanje stana košta između 150 i 200 evra, a vaša zarada je oko 200 evra, zapravo vam ništa ne preostaje – navodi on, dodajući da je IT sektor jedini u kome postoji perspektiva.
Kao protivtežu svemu ovome, vlada je ove godine pokrenula program "Omladinska garancija", koja povećava uključivanje mladih na domaće tržište rada. Plan je deo EU inicijaive plasirane još 2012. godine.
Ministarka za rad i socijalna pitanja Mila Karova tvrdi da je visok stepen zainteresovanosti za program ohrabrujuć za državu gde skoro četvrtina od 2.1 miliona stanovnika živi u inostranstvu.
- Mladi u Makedoniji čine četvrtinu populacije – i oni su jedna od najmarginalizovanijih grupa – tvrdi Dona Kosturanova iz Omladinskog obrazovnog foruma.
- Bore se sa bednim obrazovanjem, visokom stopom nezaposlenosti i nedovoljnim šansama za napredak. Očajni su u potrazi za boljim životom – dodaje ona.
Jana Ivanovska je jedna od mladih koja je pratila ovaj trend. Pre više od decenije otišla je iz zemlje u potrazi za novim životom i posle skoro šest godina rešila da se vrati.
Posle studija dizajna u Pragu, sada živi u Skoplju, gde ima svoju kancelariju.
Ipak razume svoju generaciju, iako se uverila da trava sa druge strane nije "zelenija".
- Bilo je baš onako kako sam zamišljala da će biti. Mnogo prilika za mlade ljude – da se dokažu, nauče, unaprede – navodi Jana.
- Ipak, odlučila sam da se vratim iz Praga, jer su mi nedostajali ljudi koje volim i toplina koju ovde osećam – dodaje ona.