Ovih 10 ljudi su bili potpuno u pravu i pokušali da upozore svet ali ih NIKO NIJE SLUŠAO, a među njima je i JEDAN SRBIN

Profimedia

Dušan “Duško” Popov bio je srpski dvostruki agent koji je tokom Drugog svetskog rata radio i za MI6 i za Abver. Bio je poznat po ljubavi prema piću, kockanju i ženama, te je verovatno bio inspiracija za lik Džejmsa Bonda. Međutim, upravo je ova njegova reputacija navela FBI da mu ne veruje kad je pokušao da ih upozori na napad na Perl Harbor. Popov je 1941. otputovao u SAD kao bi uspostavio mrežu za Abver. Kontaktirao je FBi i rekao im da očekuju napad na Perl Harbor u toku te godine. Popov je kao dokaz imao dopis nemačkog atašea u Tokiju u kojem se zahtevaju sve informacije o uspešnom napadu na italijansku flotu u Tarantu, ukazujući da Japanci planiraju sličan udar. Osim toga, trebao je da se za Japan raspita o upitniku Nemaca o američkim i kanadskim vazduhoplovnim snagama, u kojem se treće pitanje ticalo odbrane Perl Harbora. Ali, njegova informacija nikada nije dospela u Belu kuću ili američku vojsku. Neki, uključujući i Popova, smatraju da je to bilo zato što ga tadašnji šef FBI Dž. Edgar Huver nije voleo, niti mu je verovao.

California Institute of Technology / Arhiva

Kler Kameron Paterson bio je američki hemičar koji je, pored Džordža Tiltona, razvio datiranje bazirano na uranijum-olovu, što je njemu omogućilo da izračuna starost Zemlje mnogo preciznije nego ranije. Tokom proučavanja, shvatio je da ljudi truju okolinu i sami sebe olovom. Počeo je da sprovodi kampanju protiv trovanja olovom, posebno kao dodatak benzinu u formi tetraetilolova (TEL), koja je trajala čitav njegov život. Njegov glavni rival bio je Robert Kiho, toksikolog i glavni naučni zagovarač TEL-a, koji je radio za “Etil korporaciju” kao medicinski savetnik i vodio je laboratoriju koju su osnovali “Etil”, “DuPont” i “Dženeral motors”. Uprkos vidno pristrasnoj funkciji, Kiho je uspešno promovisao bezbednost TEL-a krajem ’20-tih godina. Međutim, Paterson je ipak postigao svoj cilj. Krajem ’70-tih dokazao je da su nivoi olova kod modernih Amerikanaca ekstremno povećani. TEL je potom zabranjen, nakon skoro 30 godina kampanje.

Profimedia

Pre nego što je Lens Armstrong izgubio svoju čast 2012, bio je jedan od najinspirativnijih atletičara u istoriji. Neki mu, međutim, nikada nisu verovali. Trkač Greg LeMond prvi je pokazao na njega 2001, zbog čega je postao izgnanik u svetu biciklizma tokom čitave decenije. On je kritikovao Armstronga zbog veza sa Mišelom Ferarijem, italijanskim lekarom koji je praktikovao krvni doping. Ćutao je o tome sledećih nekoliko godina. Nakon čudesnog Armstrongovog povratka 2004, LeMond je priznao da mu je bilo zaprećeno da ćuti. Imao je liniju bicikala kompanije “Trek bajsiklez”, koja je bila jedan od Armstrongovih sponzora. LeMond je rekao da je taj period bio “12 godina pakla”. Suočio se sa brojnim tužbama, “Trek” je izbacio njegov brend “LeMond bicikli”, postao je nepoželjan u biciklističkom svetu, a na ceremonijama Tur de Fransa sedeo je postrance iako je osvojio ovo takmičenje tri puta. Njegov život se vratio u normalu kad je Armstrong razotkriven.

Profimedia

Hari Markopolos je 1999. bio menadžer u bostonskoj firmi “Rampart Investment Menadžment”. Neki iz uprave čuli su priče o menadžeru hedž fonda koji isporučuje impresivne kamate na svako zajedničko ulaganje, te zatražili od Markopolosa da ispita njegovu tehniku. Menadžer hedž fonda je bio Berni Medof, koji je odgovoran za najveću Ponci šemu u istoriji. Markopolosu je trebalo svega nekoliko sati da dokaže da Medofove brojke ne mogu da se postignu na legalan način. Prvo je 2000. otišao u Komisiju za hartije od vrednosti (SEC) i upozorio ih, ali niko ga nije slušao. Sledeće godine je pokušao ponovo. Ništa. Nakon toga je sastavio kompletan, detaljni dosije nazvan “Najveći svetski hedž fond je prevara” i predao ga Komisiji 2005, ali su oni sproveli površnu istragu i nisu pronašli ništa. Medof je razotkriven tek 2008.

Profimedia

Džon Lajdon, bolje poznat kao Džoni Roten, frontmen “Seks pistolsa”, nikad se nije suzdržavao od kontroverznih komentara, ali mu je zbog jednog intervjua 1978. bilo zabranjeno da se pojavi na BBC-u duže vreme. Tokom intervjua, Lajdon je naime rekao da bi voleo da ubije Džimija Savila, dugogodišnjeg TV i radio voditelja, koji je radio uglavnom za BBC. Tokom tog vremena Savil je zlostavljao stotine dece i tek se nakon njegove smrti 2011. saznalo za njegovu mračnu tajnu. A Lajdon je o tome pričao pre 35 godina. Optužio je Savila za “sve vrste prljavštine” i tvrdio da je to javna tajna u medijskoj industriji ali da njima nije dozvoljeno da pričaju o tome. Zaključio je da to što govori neće biti objavljeno i bio je u pravu. Njegov intervju je čitav objavljen tek 2013.

Printscreen YT / youtube

Tokom ’80-tih godina, Alen Mekdonald bio je direktor projekta o raketnim motorima za spejs šatlove za “Morton Tiokol”, kompaniju koja obavlja poslove za NASA-u. Kad je u januaru 1986. šatl “Čelendžer” bio spreman za 10. misiju, Mekdonald je bio zabrinut zbog hladnog vremena do te mere da je odbio da potpiše preporuku o lansiranju. Međutim, uprava “Mortona” i NASA su uradili po svome, a posledice su bile katastrofalne. Mekdonald je verovao da će veoma hladna temperature ukrutiti gumene prstenove i onemogućiti zatvaranje pečata oko raketa. To bi moglo dovesti do izgaranja goriva koje curi iz pogona, te eksplozije šatla. Iako je Mekdonald uspeo da ubedi šefove u “Mortonu”, zvaničnici NASA-e nisu bili ubeđeni. “Čelendžer” je na kraju eksplodirao.

Profimedia

Ernest Hemingvej bio je u lošem psihofizičkom stanju tokom poslednjih godina života. Patio je od hemohromatoze, opijao se i borio sa depresijom. Stoga, kad se Hemingvej požalio da ga prati FBI, njegovi prijatelji i porodica su smatrali da halucinira. Pisac je na kraju izvršio samoubistvo 1961, a dve decenije kasnije je otkriveno da je bio potpuno u pravu. FBI je počeo da ga prati kad se Hemingvej preselio na Kubu. Mnogi su čak sumnjali da je FBI imao ulogu u njegovom samoubistvu, uključujući Hemingvejevog prijatelja i biografa A.E. Hočnera. Hemingvej je opisivao svoj život kao “pakao koji bog najviše proklinje”.

Unknown / Wikipedia

Danas je Vilijam Koli (C) poznat kao “otac imunoterapije”, ali je u svoje vreme vodio bitke da dokaže da je namerno inficiranje pacijenta bolešću tretman za rak. U 19. veku operacija uklanjanja tumora bila je jedini efikasni metod borbe protiv rata. Koli, tada mladi lekar iz Njujorka, pronašao je Zolu, italijanskog imigranta sa džinovskim tumorom na vratu. Koli je inficirao pacijenta crvenim vetrom, koji je rastopio njegov tumor. Tokom decenija on je tretirao stotine drugih pacijenata, ali medicinski svet nije bio ubeđen u ispravnost Kolijevih metoda, a njegov nemetodični pristup samo mu je odmagao u tome. Nekoliko njegovih pacijenata je čak umrlo od infekcije, dok neki nisu ni bili inficirani. Koli čak nije umeo da objasni zašto njegov metod radi, jer nije mogao pronaći vezu između mikroba i raka. Pojavio se tretman zračenjem, kojeg su prihvatili vodeći stručnjaci, da bi tek 1935. Koli dobio zasluženo mesto. Umro je manje od godinu dana kasnije.

Profimedia

Irska pevačica Šinejd O’Konor pojavila se u muzičkoj emisji 3. oktobra 1992, gde je izvela svoju verziju pesme Boba Marlija “War”, sa izmenjenim stihovima, tako da je govorila o seksualnom zlostavljanju umesto o rasizmu. Na kraju je pevačica podigla sliku pape Jovana Pola II i okrenula je ka kamerama, poderala je i rekla: “Borite se protiv pravog neprijatelja”. Javnost je bila zapanjena. Iza scene, uprava emisije nije znala kako da reaguje drugačije nego da pritisne dugme za “aplauz”. Šinejd su posle kritikovali političari i slavne ličnosti, izviždali su je na koncertima, a glumac Džo Peši se čak pojavio u istoj emisiji sa ponovo sastavljenom slikom pape. Danas svi znaju za skandal oko seksualnog zlostavljanja dece u katoličkoj crkvi. Širom sveta hiljade žrtava izlaze sa svojim decenijama starim užasavajućim ispovestima.

Profimedia

Zbog svojih pionirskih napora na polju antiseptika, Džozef Lister je imenovan predsednikom Kraljevskog društva, zadobio večni ugled i titulu barona od kraljice Viktorije. Zbog svojih napora da uradi istu stvar, Ignjac Semelvajz bio je ismejan od strane medicinske zajednice, otpušten s posla i poslan u ludnicu. Semelvajz je 1847. radio kao asistent profesora na klinici za porodilje u Beču. Shvatio je da kad medicinsko osoblje pere svoje ruke, dolazi do značajnog smanjenja porodiljske groznice. Naložio je stažistima da peru ruke hlornim rastvorom što je smanjilo broj smrtnih slučajeva uzrokovanih groznicom sa 10 na 1-2 odsto. Uprkos tome, uprava nije bila impresionirana njegovim teorijama. Semelvajz je ostao bez posla u bolnici i vratio se u rodnu Mađarsku. Dve decenije kasnije, bio je ogorčen i pisao je otvorena pisma akušerima, nazivajući ih ubicama. Počeo je da pije i menja raspoloženje, da bi ga njegova porodica 1865. odvela u ludnicu, gde je umro dve nedelje kasnije.