Matija Bećković: Čim progovoriš na srpskom, već si malo zastranio

PESNIK i akademik Matija Bećković godinama je među prijateljima bio najmlađi, a kad su oni otišli - postao je najstariji. Zato je odlučio da se stihovima oduži prijateljima koji su obogatili njegov život. Pesničkim slikama u knjizi "Sto portreta", u izdanju Kompanije "Novosti", peva o svojoj sabraći po peru, ali i drugim ljudima koji su ostavili dubok trag u njegovom bivstvovanju. Zbirka poezije, koja će biti predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga, svojevrsno je obeležje i pečat Bećkovićevog doba.

Bio je sabesednik velikana - Ive Andrića, Meše Selimovića, Branka Ćopića, Branka Miljkovića, Vaska Pope, Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Dušana Radovića, Dobrice Ćosića, Miodraga Bulatovića, Borislava Pekića, Miće Popovića... Portretisao ih je toplo i iskreno, onako kako ih je doživeo. Pratilac jednog vremena u najnovijoj pesničkoj ogrlici nizao je stihove i o patrijarhu Pavlu, mitropolitu Amfilohiju, Joanikuju Mićoviću, Marku Dakoviću, Jovanu Raškoviću, Milovanu Đilasu...

Pročitajte još - Kosovo brane kosti naših pradedova

- Dok su nastajale knjige "Kad budem mlađi" i "Kad budem još mlađi" postojala je opasnost da nestanem u sopstvenom zagrljaju - kaže Matija Bećković za "Novosti". - Kao na onim igrankama kad oni sa kojima niko neće da pleše sami sebe grle. Kao protivtežu velikom egu morao sam da se branim i posvetim drugima. Napisao sam svoj grupni portret u sto likova. U stvari ima ih više. Ali Borhes kaže da sto nije broj već oznaka za bezbroj. Tako i u mojoj knjizi ih ima više od sto. Radujem se ako neki prilježni čitalac otkrije tu grešku.

* Da li su vam se ličnosti koje su se našle u knjizi nametnule, ili ste ih vi nametnuli sebi?

- Svakome bih poželeo da takve ljude priušti sebi, ali ih više nema. Imao sam sreće da ih neka viša sila poveže sa mnom i uključi u moj život. I da sam birao, ne bih mogao izabrati bolje.

* Koliko su koreni vašeg života koreni i vaše knjige?

- Verujem da koren daje pravac i smisao svemu pa i mojim knjigama. Utoliko pre što mi ne odlučujemo i ne biramo svoje korene.

* O kome ste napisali prvi pesnički portret?

- Mojoj prvoj ljubavi.

* Kojih drugovanja se najradije setite?

- Onih koji su uneli radost u moj život, sa kojima nikad nisam prestao da se družim i zahvaljujući kojima život ima smisla. Ne postoje dva sveta. Postoji lepota koja se ne gasi.

Pročitajte još - Promocija Bećkovića u Prizrenu

* Čija vam reč od velikih srpskih pesnika i vaših prijatelja danas najviše nedostaje?

- Jedina reč koja mi je nedostajala celog života bila je reč mog oca. A reči svih ostalih bilo je napretek.

* Duško Kovačević je rekao da špijunira svoje vreme, a šta radi Matija Bećković?

- Bilo mi je dovoljno što mene špijuniraju. Taj fini rad pomognut visokim tehnološkim dostignućima sam sa simpatijama pratio i s lakoćom podnosio. Neki su i nagrađivani za špijunske poduhvate u kojima im nije promakla nijedna moja reč.

* Ne odvajate se od vašeg bloka i nalivpera. Smatrate li sebe novim Vukom Karadžićem, sakupljačem narodnih dosetki i misli?

- Mistifikuje se taj moj blokčić, a ja sve češće zapisujem šta mi treba u samoposluzi. Sagovornik misli da zapisujem ko zna šta, a ne pomišlja da sam opet zaboravio da promenim pertle, kupim čačkalice ili podignem veš sa hemijskog čišćenja.

* Koliko je nova Crna Gora nova, a koliko izvorna? I, kako tu novu Crnu Goru "afirmišete" u novoj knjizi?

- Nema nove ima samo gore. A kad bih znao kojom bih pameću mogao da pomognem i olakšam život svojoj braći u Crnoj Gori, to bih učinio. Ovako oni strepe podjednako za mene koliko i ja za njih. Još ne znam da li je i meni zabranjeno da dođem svojoj kući, ali znam da kuće tamo odavno nemam.

* Šta mislite o korišćenju jezika kao instrumenta za podsticanje nacionalizma?

- Nije svaki jezik melodičan za nacionalističke poruke. Zapaljiv govor nije moguć na svakom jeziku. Na švedskom ili danskom ili holandskom temperatura se ne diže šta god da kažu. Njima je lako da govore tiho i budu opušteni i smireni. A na srpskom čim progovoriš već si malo zastranio. Kao da je u međuvremenu nacionalizam iščileo svuda sem u Srbiji. I sve je očigledniji jedan novi fenomen. Ako se ne varam, čini se da na svetu i nema nekog drugog nacionalizma osim srpskog.

* Da li je Kosovo i dalje najskuplja srpska reč?

- Kosovu ozbiljno konkurišu Luj Viton, Armani, Prada, Čeruti, Guči... U ranijim vremenima Srbi nisu bili izloženi tolikim dilemama niti je Kosovo imalo tako ozbiljnu konkurenciju.

* Hoćemo li se čekati na Kosovu ili ćemo se ćerati do Brisela i Ujedinjenih nacija?

- Odavno smo se dogovorili da ćemo se ćerati isključivo mirnim sredstvima. Čisto pravno i za okruglim stolom. I uz pomoć interneta u okviru elektronskog logora.

* U pesmi posvećenoj Njegošu pevate da je on imao s kim i s čim. Danas nemamo Njegoša, a imamo li s kim i s čim?

- Ima toliko božanstvenih plićaka gde se možemo praćakati do groba, svi bezbrižni i nasmejani, bez rizika da ćemo se udaviti. Da se u lepotama plićaka prskamo do mile volje dok život već jednom ne prođe. Plitko i površno ujedinjuju i oni će spasti svet.

Pročitajte još - Govorio na "Ćirilici" ijekavicom i ekavicom

* Da li je u vreme vaše književne mladosti bilo lakše postati pisac nego sada, bez obzira na politički stav?

- Sve je nekad bilo lakše. U opštem interesu je bilo da se nešto postane. Ne samo pisac. Da sada imam dvadeset godina verovatno mi ne bi palo na pamet da budem pisac. U moje vreme su te bodrili da pišeš, a sada odvraćaju i obeshrabruju. Ideja da nešto javno radiš te odaje da si željan zlostavljanja. I potreba da javno govoriš dokaz je da nemaš gde da se ogreješ sem u narodnoj kuhinji.

o Da li je Andrićevo ćutanje kada je ušao u partiju bilo glasnije od njegovog govora?

- Andrićeva mudrost je glasnija od njegovog ćutanja. Na sve je bio spreman da bi zaštitio svoje pravo na život.

* O čemu, zapravo, pisac treba javno da govori?

- O onome o čemu ga niko ništa ne pita i nikog se ne tiče.

POEZIJA NA KIOSCIMA

* Uvreženo je mišljenje da poeziju niko ne čita, ali mnogi, ipak, čitaju vašu.U čemu je tajna?

- Ne izbegavam nijednu priliku da ljudima čitam ono što pišem. Još nisam krenuo po kućama, a ne znam kako bih i to odbio. S druge strane najveći eksperti za moj slučaj nisu poslednjih pedeset godina stigli da pročitaju nijedan moj red. A srećom mojih knjiga nema ni u knjižarama. Možda će zahvaljujući "Večernjim novostima" dospeti na kioske. Ko ne voli da čita moći će da gleda crteže Predraga Dragovića.

VASKO POPA

U Hilandaru

Pitam za Arsenija

Monaha u suroj rizi

Koga pamtim

Još od prvog dolaska

Kažu da je uzeo zavet molčanja

I da već poodavno

Nikoga ne viđa

I ni s kim ne progovara

Kad je njegov narod

Najviše govorio

A najmanje znao šta priča

Obrekao se da ćuti

Ali možda će tebe primiti

I s tobom izgovoriti koju

Samo to moramo da ga pitamo

Uskoro u velikoj molčalnici

Posle nemog zagrljaja

I podužeg ćutanja

Arsenije progovori

Je li umro Vasko Popa

Pognuh glavu

Umesto odgovora

A tišina opkoli njegove reči

I zacari još dublji muk

On zaustavi brojanice

I tako mi navesti

Da je vreme rastanku

Kao da se iz jednog života

Vraćam u drugi

Jedva čekam da objavim

Šta sam čuo

I kao da sam ga na onom svetu

Zatekao zdrava i živa

Dovikujem u nebesa

Raduj se Vasko Popa

(Iz nove knjige "Sto portreta",

u izdanju "Novosti")