ZBOGOM, DIVNA MILENA Sećanje na poslednje godine, mesece i dane tokom kojih se BORILA KAO LAVICA
Moj život zapravo sažimaju četiri reči: ljudi, ljubav, posao, radost - reči su Milene Dravić, proslavljene, velike umetnice koja je u noći između subote i nedelje otišla sa ovoga sveta.
Komentara 0
Preminula je u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa, a vest nas je pokosila u nedelju ranom zorom. Nakon što se čovek pribere od strašne vesti, bile su to prve njene reči koje su mi pale na pamet.
Ogromnu čast sam imala da poslednjih godina budem delić njenog života radeći o njoj dve monografije; prvu kao pripadajući deo nagrade Statueta "Joakim Vujić" i drugu "Dobričin prsten", a potom da ih promovišemo uz izložbu koju su o njoj napravili Stefan Arsenijević i Maja Medić, da sa, kako smo to ponekad govorile, ukoričenim elementima života krstarimo Beogradom, Pulom, Palićem...
Letos u Herceg Novom zdravstveni problemi su je omeli da stane na binu Kanli kule i otvori Filmski festival u Herceg Novom - Montenegro film festival. Učinila je to pisanim obraćanjem. A kao da je bila tu. Govorilo se: to može samo Milena. Da iz postelje u Institutu "Sima Milošević" u Igalu zatrese prepunu Kanli kulu, da se prolomi aplauz kom je samo nebo bilo granica.
Prethodno je u Pulskoj areni ispraćena dugim ovacijama publike na nogama, na Festivalu evropskog filma Palić takođe...
Bio je to početak avgusta. U danima i nedeljama koje su usledile borila se sa bolešću, lekovima, terapijama... kao lavica. Snažno. I tako dostojanstveno. Prvu smo knjigu radile pod senkom Draganove, drugu pod senkom njene bolesti, a da to nijednog trenutka nije dovelo u pitanje ne samo rad na knjizi nego ni nekad prećutan, nekad izgovoren, ali duboki naklon čudesnosti, lepoti života.
Malo je za Milenu reći veliki umetnik i veliki čovek. Njen je život master klas o tome kako se uvek živi na braniku najviših vrednosti. Ma kako trenutak ili izbor bio težak, ma kava bila vremena i mode, uvek se mogu birati i braniti prave vrednosti.
Naviru sećanja... Na primer, koliko je, između ostalog, bila duhovita. Kako je prepričavala i dočaravala priču o njenom ličnom lopovu koji joj je obio stan i ukrao između ostalog prvu "Zlatnu arenu" koju je dobila za "Prekobrojnu", a decenijama kasnije o tome govorio u nekom kotorskom restoranu. Ili, kada je govorila o upisivanju na Akademiju, i ko ju je spremao za prijemni....
Godina je 2014, a među ključnim temama u informativnim emisijama tog perioda bio je nestanak malezijskog aviona na letu 370 sa 239 putnika. Otkad je MH370 nestao 8. marta 2014, danima i danima su prenošene vesti o, kako se ispostavljalo, neuspešnim traganjima u raznim pravcima i na razne strane, o raznim teorijama šta je moglo biti, kako avion može nestati...
Shodno dogovoru, stižem u Milenin dom u ranim večernjim satima. Uz nekoliko neformalnih, srdačnih reči ulazimo u njen dnevni boravak. Na TV-u vesti, a na stočiću ispred - globus osrednje veličine. Nije ga dotad tu bilo. Milena ga lagano pomera u stranu i kao usput, između ostalog, kaže: "To ja kad gledam vesti pratim šta govore. Kad kažu gde su tražili, u kojim vodama, kod kojih obala, onda ja to tražim na globusu… da vidim šta se dešava…"
Za ulogu u filmu "Kros kontri" profesionalno je trenirala trčanje mesecima, vesti gleda sa globusom, a kad o tome govori čini to kao da se radi o nečem sasvim običnom, nečem što se podrazumeva…!
Provodimo u razgovoru nepuna dva sata. Ispraćajući me, gotovo na vratima kaže: "Mene je za prijemni na Akademiju spremala Mira Stupica." I dok mi zastaje dah koliko od informacije toliko od upitanosti zašto je to gotovo nepoznato, čujem kako govori: "Ni sama ne znam odakle mi uopšte hrabrosti da joj se obratim. Ona je u to vreme već bila u samom vrhu, čuvena, slavna, cenjena… a ja neko ko nesigurno počinje. Ali, eto…"
Nedugo zatim, odlazim u privatnu posetu Miri Stupici. Koristim priliku i upitnim tonom kažem: "Miro, pa vi ste Milenu Dravić spremali za akademiju!?"
"Daaa…", rekla je čuvena Mira Stupica uz smešak, očigledno obradovana podsećanjem, o dodala: "Da… videlo se, videlo se… ne samo te njene oči nego i taj duboki pogled van vremena, anđeosko lice… video se čudesan blesak neverovatne darovitosti… trajan i temeljan blesak… da, da…"
A pričajući toga dana o Akademiji, uz osmeh Milena je rekla: "Na prijemnom sam govorila deo iz ‘Ministarke‘ Branislava Nušića. To je prošlo jako dobro, ali pesma, odnosno recitacija… pa to je bio cirkus, odnosno tada za mene užas i šok. Krenem, kažem par stihova i zanemim. Krenem ponovo i opet isto… Spetljala sam se potpuno. U nekom trenutku je to postalo toliko bleskasto da su svi počeli da se smeju. Mislila sam gotovo je, ma kakvi, nema šanse… Ali, primili su me." Međutim, bilo joj je onemogućeno da Akademiju i završi, što je druga i duga tema.
Naviru sećanja...
Kako je govorila o svojim ulogama, o tome kako ih je radila, kolegama, svom policijskom dosijeu... Sećanja na njenu čudesnu intuiciju. I mudrost. Isticala je da je u glumi najvažnija iskrenost jer se laž odmah prepozna...
"Puno puta sam rekla: u ovom životu koji mi je dat ja sam u tranzitu. (Kao i svi.) Ono što sam uradila ostaje samo kao jedna karika sa karikama svih drugih koji su takođe u tranzitu. Ostaju karike u vremenu i prostoru, u univerzumu. Kao podloga svima koji dolaze. Tako se nadograđujemo jedni na druge i inspiracija smo jedni drugima, i tako do u beskonačnost...", kazala je Milena.
I dodala: "Kad kažem ljudi, mislim na porodicu bez koje ne bih postojala, prijatelje, kolege... Verujem u njih i nastojim da uzvratim sve što mi daju, čime me ohrabruju. Kad kažem ljubav, govorim to u najširem i najdubljem smislu te reči: od roditeljske ljubavi, preko ljubavi muškarca i žene, i prijateljske bliskosti do ljubavi za ono što radite. U to bezgranično verujem, u sponu i osećaj između čoveka i onog dela sveta koji mu je dosuđen. Kad to zbrojim, dobijam i opseg i značenje svoga posla. A radost, uprkos svim problemima proizilazi kao rezultat. Zato što je dublja i čoveku primerenija od drugih osećanja. Kao neki životni moto. Možda i jeste. U svakom slučaju, daje snagu."
Gorica Popović: Otišla je kod Gage
Smrt Milene Dravić je nenadoknadiv gubitak jer niko nije zauzeo njeno mesto, izjavila je Gorica Popović za "Blic".
Ona je dodala da je Milena zaista bila jedna neponovljiva glumica u svakom smislu i divan čovek.
- Divna je bila i u pozorištu i na filmu. Jednostavno, izvan svih kriterijuma je ta žena bila... Pratili smo svi njenu borbu za zdravlje i nažalost tako se završilo. Otišla je kod njenog Gage. Baš sam tužna - rekla nam je Gorica Popović, koja je svoju prvu veliku filmsku ulogu ostvarila upravo uz Dragana - Gagu Nikolića u "Nacionalnoj klasi" pre četiri decenije.
Ljiljana Dragutinović: Igrale smo mnogo puta Larija...
Ljiljana Dragutinović, koja je sa Milenom igrala u predstavama Zvezdara teatra "Urnebesna tragedija" i "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti", prisetila se za "Blic" ove saradnje i druženja:
- Mnogo, mnogo mi je žao. Bile smo bliske. Samo "Larija Tompsona" smo igrale 300 puta i 300 puta smo se družile i ostajale i pričale.
Branka Petrić, ona i ja smo se ponekad sastajale i van toga. Milena je svake Nove godine nama donosila poklone i zvali smo je naš lični Deda Mraz. Uvek je nalazila vremena da lepo upakuje te poklone, sa sve mašnicama, sa puno truda i ljubavi - rekla je Ljiljana Dragutinović i potom dodala:
- Izgarala je na sceni uprkos svemu, do krajnjih granica. Bila je čarobnica u ovom poslu. Takvu osobu nisam upoznala. Ona je nešto iznad. Imala je tu neverovatnu čednost koju retko koji čovek ima. Zato je ostala tako sačuvana - dodala je.
Voja Brajović: Misao na nju obasjava lepotom i kad je nema
- Ogroman, nemerljiv gubitak za kulturu, za sve ljude. Lično, ostaće zauvek duboko urezana u mom sećanju, srcu, biću... Ono što će možda zazvučati paradoksalno, kada se izgovori ime Milene Dravić, čak i u ovako strašnom trenutku, čoveka obasja neka lepota, zračila je snagom radosti... Bila je i ostala čarobnica scene, malih i velikih ekrana. Rekao sam to i kad je dobila "Dobričin prsten", puna srca kažem i sada. Sve te njene uloge čarobno prodiru do same suštine glume i dosežu do najviših vrhova umetnosti bivajući istovremeno odraz čarobne tajne onog božanskog u čoveku i životu samom.
Biće sahranjena pored Gage
Glumica Milena Dravić biće sahranjena u petak, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, pored supruga Dragana Nikolića, koji je preminuo pre dve i po godine. Od tada se i ona borila sa bolešću.
Pre poslednjeg ispraćaja u pozorištu Zvezdara teatar biće održana komemoracija, koju organizuje Udruženje dramskih umetnika Srbije.
Povodom smrti Milene Dravić telegrame saučešća poslali su najviši državni rukovodioci, a vest su preneli i mediji iz regiona, kao i filmski radnici iz Evrope.
Dušan Makavejev: To je jedinstveno čudo
Igrala je već 100, 200, 300 puta.
Voli ona kameru i kamera voli nju.
Voli je i svetlo i kostim i šminka.
Vole je scenaristi i pisci, ljudi svih struka.
I ugledni stranci, nobelovci i avijatičari.
Vole je naročito Rusi, Francuzi, Amerikanci i Srbi
Dakle i ostali najvažniji narodi.
Takođe jedna grupa španskih toreadora.
Takva je situacija.
Vole je reditelji, producenti, Romi i milioneri.
Bosanski rudari, patrijarsi lično hodže i kardinali.
A naročito po kišnom vremenu,
Vole je milicioneri, baštovani i apotekari.
Čak i ćevabdžije, prodavci čarapa i rekorderi.
Takođe ugostitelji i moleri.
Finansijeri, kad nude male honorare, vrlo se stide.
A filozofi, ne pitaj!
Takva je situacija.
Kako je to moguće?
Bivalo je, desi se, šta ćeš, ljudi smo.
Pojavi se glup reditelj i blesav producent.
Ona pređe preko toga.
I onaj muljavi partner izađe iz kadra.
Ona pređe preko toga.
I nije bilo toga da se njena igra
Ne zalepi za svakoga.
Kako je to moguće?
Jer
Pronose se vesti da je jedna četa vojnika
U prvomajskoj paradi pala u nesvest.
Kada su je ugledali!
Takva je situacija.
Umalo da zaboravim koliko je vole
Mali psi i krompiri, razne bombone i gramofoni.
Kamera i objektiv samo mašu repom.
Veseli!
Takva je situacija.
Da je nema,
Bila bi nezgodacija.
Vreme je ludo.
Milena se zove
To jedinstveno čudo.