Priliku da ga čuju dobili su svi koji su bili prisutni na njegovom predavanju, na kome je govorio o svim velikim i malim životnim temama, u sklopu projekta “Lepo mi je, jer tako želim”, koji organizuju Centar za lični razvoj Lepo mi je i jedan beogradski šoping centar.
Publika, u bioskopskoj sali, gde je predavanje i organizovano, razumela je da je za svakog velikog sportistu, najvažnija tema upravo sport kojim se bavi. Veliki trud, velika takmičenja, vrhunski rezultati. Ipak, svaki šampion je samo čovek i, kao i svi drugi ljudi, voli da uživa u životnim radostima – sa svojom porodicom, partnerom, prijateljima.
Dejan je naglasio da je i za dobre međuljuske odnose, kao i za kvalitetan timski duh, veoma važna dobra atmosfera. Da je sjajno da svako bude individua sa sebe i ima svoje kvalitete, ali da mora biti deo tima i ne sme unositi negativnu energiju drugima. U ekipnim sportovima, timski duh je iznad individualnosti. Jednako, u životu se čovek dobro oseća kada je u veselom društvu, uz zabavu i smeh.
Jedna od mnogobrojnih tema ovog predavanja bila je i lična motivacija na šta je selektor imao svašta da kaže.
"Moja lična motivacija je da svaki dan kada se probudim pokušam sebe da nasmejem. Ko to uspe, on može reći za sebe da je srećan i uspešan. A za dalje je najbitnije da se postave visoki ciljevi, tek onda ćemo imati motiva da nešto više napravimo u životu."
A onda je, baš onako kako su svi i očekivali, nastavio u svom stili.
" Ako vas zanima šta me još motiviše u životu, evo otkirću vam tajnu. Pre svega sarma, pa onda ćevapi i to na kajmaku, pa pečenje..." kroz osmeh je nabrajao Dejan.
A onda je na red došla i tema koju su svi željno iščekivali, a koje se pribojavao i sam Savic. Bila je to priča vezana za najveći strah i najveći neuspeh u trenerskoj karijeri. Ipak, i u njoj se selektor veoma dobro snašao.
"Moj najveći neuspeh u karijeri bio je u finalu Olimpijskih igara kada smo doživeli poraz od reprezentacije Madarske. Strah je bio takođe vezan za to, upravo to da ćemo biti poraženi na samom kraju turnira. Niša gore i teže od poraza u finalu OI nema. Meni je to veoma teško palo, a verovali ili ne, pustio sam čak i suzu. Da, ovoliki čovek je plakao kao mala beba. Sve je to život."
I pored svega, i pored svih teških tema i nekoliko preznojavanja, Dejan je ponovo uspeo da se izdigne iznad svega i pokaže koliko je veliki čovek. Osim fizički, ponovo je pokazao koliko je veliki i svojim duhom.
Dok je trajalo predavanje, jedna devojka iz prvog reda je posle postvljenog pitanja zatražila i da se lično obrati selektoru.
'' Dejane, ja sam osoba sa invaliditetom i želela bih da Vam predam ovu knjigu u kojoj je stao ceo moj život. Licno sam je pisala, a pošto sam Vaš veliki fan, baš kao i čitave srpske reprezentacije, želela bih da ovo pročitate ukoliko stignete, i date mi komentar na isto " rekla je ona.
Na šta je slektor kratko i jasno odgovorio.
"Biće mi čast" i dodao da želi njen kontatk kako bi joj preneo impresije.
Jednostavno rečeno - jedan je Dejan Savić.
Kurir sport/Nemanja Ilić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
