Evropski parlament ne govori o promeni granica, ali je ni NE ISKLJUČUJE
Informacija da je u Izveštaj o napretku Srbije za Evropski parlament uvršten amandman u kojem se pominje razgraničenje između Kosova i Srbije u javnosti je dočekana uz različita tumačenja, a u toj evropskoj instituciji ističu da taj amandman ne daje direktno mišljenje o ideji moguće korekcije granica kao rešenje u dijalogu Beograda i Prištine, ali ni ne isključuje bilo koje rešenje koje ispunjava jasno postavljene uslove.
Komentara 0
Usvajanjem amandmana koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, a u cilju postizanja dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, evropski parlamentarci su primili k' znanju diskusiju koja se vodi o mogućoj korekciji granica i jasno naznačili uslove neophodne da bi bilo koje rešenje bilo prihvatljivo, objašnjavaju za Tanjug u Briselu.
- Ono što smo zajedno rekli jeste da uzimamo na znanje diskusije i da uzimamo na znanje debatu, ali smo vrlo jasni da rešenje mora da bude međusobno dogovoreno između dve strane, da doprinosi regionalnoj stabilnosti i da mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom - poručio je izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister.
Izvori iz Evropskog parlamenta navode da je konkretni amandman nastao kao predmet kompromisa, i da u njemu kao takvom svaka reč ima svoju važnost.
U konkretnom slučaju, ističu, to znači da Spoljnopolitički odbor, a kasnije i ceo Evropski parlament ako bude potvrdio Izveštaj krajem novembra, samo uzima na znanje trenutnu debatu i izjave povodom moguće korekcije granica, uključujući i razmenu teritorija, a u nastavku navodi uslove neophodne za prihvatnje bilo kog dogovora u dijalogu Beograda i Prištine.
Činjenica je i da u Evropskom parlamentu pojedini poslanici ili čak političke grupacije mogu imati drugačije mišljenje od onoga koje je usvojeno u Odboru za spoljnu politiku ili celom Parlamentu.
Tako je predstavnica Socijaldemokrata Tanja Fajon tokom debate o podnetim amandmanima na Nacrt izveštaja o Srbiji upozorila na moguću destabilzaciju regiona u slučaju pomeranja granica, kao dela dogovora Beograda i Prištine.
- Znam da je to osetljivo pitanje i da je cilj bio da imamo isti tekst za obe strane u procesu. Iz iskustva Slovenije mogu da kažem da bi svako pomeranje u granicama destabilizovalo region, i to je nešto što moramo da izbegnemo - poručila je Fajon.
Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da se i dalje vode intenzivni razgovori oko toga kakav dogovor između Beograda i Prištine bi bio prihvatljiv.
- Imajući u vidu osetljivost i važnost ovog pitanja, moramo imati oprezan pristup - naglašava Kukan.
U Evropskom parlamentu trenutno rade na finalnoj verziji teksta izvetaja o Srbiji koji će uključiti sve usvojene amandmane i koji će se naći na debati i glasanju parlamentarnog zasedanja Evropskog parlamenta 28 i 29 novembra.
Tekst bi trebalo da se i zvanično objavi sledeće nedelje, pošto prođe kroz zakonske i lingvističke provere.