Deo naučne zajednice smatra da su opasnosti još veće jer je izveštaj, kako tvrde, zanemario najslabiju kariku u lancu klimatskih promena, takozvane tačke bez povratka. Reč je o faktorima rizika kod kojih postoji opasnost da, kada se pređe jedna tačka efektom domina nastane spirala povezanih nepovoljnih događaja. Na primer, topljenje leda na polovima je samo po sebi loše jer on odbija deo sunčevih zraka i hladi planetu. Međutim, kada se otopi, tamna voda upija više toplote i dalje doprinosi zagrevanju i topljenju leda.
Isto tako, topljenje leda na Grenlandu može da poremeti golfsku struju, što bi dovelo do porasta nivoa mora i akumuliranja toplote u Južnom okeanu i potom ubrzalo topljenje glečera na istoku Antarktika. Otapanje leda izaziva još jedan problem, jer ogoljava i destabilizuje permafrost, zonu večitog leda. Odatle preti da se oslobodi velika količina metana, gasa koji izaziva veći efekat staklene bašte od ugljen-dioksida.
Robert Larter iz "Britanskog antarktičkog pregleda" opisao je polarne ledene pokrivače kao "uspavane džinove" koji će, ako pređu tačku bez povratka, izazvati pustoš.
"Dok se ledeni pokrivač topio posle poslednjeg ledenog doba, bilo je perioda kada se nivo mora podizao stopom većom od tri metra u jednom veku, što je brže nego sada. Moramo biti veoma oprezni da ne probudimo ove uspavane džinove", rekao je Larter za Gardijan.
U izveštaju stručnjaka UN za klimatske promene (IPCC) upozorava se da bi planeta za samo 12 godina mogla da dostigne porast temperature od 1,5 Celzijusovih stepeni u odnosu na predindustrijsko doba. To je najambicioznija granica određena Pariskim sporazumom iz 2015. godine, dok je gornji limit postavljen na dva stepena.
Razlika od pola stepena je po mišljenju stručnjaka IPCC ogromna. Sa porastom od 1,5 stepeni, 14 odsto svetske populacije bilo bi izloženo smrtonosnim tropskim talasima svakih pet godina, dok sa dva stepena više taj procenat raste na 37. U prvom scenariju, 350 miliona stanovnika u gradovima trpelo bi nestašice vode, a koralni grebeni bi masovno odumirali. U drugom, 411 miliona stanovnika ostajalo bi bez vode, a korali bi nestali. Sa dva stepena toplijom planetom manje hrane bilo bi na raspolaganju stanovnicima u delovima Afrike, u Sredozemlju, centralnoj Evropi i u regiji Amazonu.
Jedan od kopredsedavajućih IPCC Panmao Žaj naglasio je da se već uočavaju posledice globalnog zagrevanja od jednog stepena, a to su sve ekstremnije vremenske prilike, porast nivoa mora i nestajanje leda na Arktiku.
U izveštaju se navodi da će već do 2030. godine svetska temperatura biti za 1,5 stepeni iznad preindustrijskog doba, što će ubrzati rizik od ekstremnih suša, šumskih požara, poplava i nestašice hrane za stotine miliona ljudi. Da bi se održala na tom nivou, obnovljivi izvori energije trebalo bi da obezbede 70 do 85 odsto snabdevanja strujom do 2050. godine, a globalne emisije ugljen-dioksida trebalo bi da padnu za oko 45 procenata do 2030. godine sa nivoa iz 2010. godine.
Autori priznaju da taj cilj verovatno neće biti ispunjen, a da će se šteta popraviti korišćenjem tehnologije apsorbovanja ugljen-dioksida.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar