Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama

Novinar BBC koji prati ekologiju Met Megrat izvukao je pet najvažnijih tačaka iz izveštaja o rastu temperatura Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

Izveštaj, nastao na osnovu studije o uticaju klimatskih promena i mogućim metodama sprečavanja podizanja temperature za više od 1.5 stepena, predstavljen je u Južnoj Koreji.

Izveštaj je „veoma uznemiravajući“, ali iznenađujuće pun nade

Nema sumnje da je ovaj gusto kucani izveštaj na 33 strane, ispunjen naučnim činjenicama, najvažije upozorenje o uticaju klimatskih promena u prethodnih 20 godina.

„Veoma je uznemirujući“, rekao je za BBC Amdžad Abdula, autor poglavlja o Maldivima.

„Prvo će nestati mala ostrva, ali niko neće moći da ostane pošteđen, to je sad jasno.“

Ali iako su upozorenja o tome šta će se desiti ako temperatura poraste za 1,5 stepen veoma ozbiljna, iznenađujuće je da svet još uvek može da utiče da se to ne dogodi.

„Suočeni smo s ogromnim izazovom, ali nije nemoguće ograničiti zagrejavanje za 1.5 stepen“, izjavila je Natali Mahovald, jedna od autorki izveštaja.

„Nisam previše optimistčna, jer to zahteva veliku promenu, ali ako ništa ne uradimo velika promena će se desiti.“

Poslednji je trenutak za spas planete

Sve je više gladnih u svetu

Da li nas čekaju pretople godine

Čak i male promene se računaju

U izveštaju je detaljno objašnjeno šta je razlika između toga da temperatura poraste 2 stepena Celzijusa iznad preindustrijskog perioda i da poraste samo za 1,5 stepen.

Ne deluje da je pola stepena mnogo, ali za koralne grebene, useve, poplave, opstanak vrsta, sve i svakoga bolje je da svet ne doživi raste temperature od 1,5 stepen.

„Čak i malo zagrevanje čini značajnu razliku“ rekao je doktor Hans-Oto Portner za BBC.

„Ako dođe do zagrevanja za 1,5 stepen povećanje nivoa mora do 2100. biće 10 centimetara manje nego da temperatura naraste za 2 stepena. To znači da deset miliona ljudi neće biti ugroženi porastom nivoa mora.“

Takođe, kad su u pitanju toplotni talasi, u svetu u kome temperatura poraste za 1.5 stepen oko 14 odsto stanovništva biće izloženo velikim toplotnim talasima svakih pet godina. U slučaju rasta od 2 stepena 37 odsto svetskog stanovništva biće ugroženo.

Rešenje nije A, B ili V, već A+B+V

Najave o tome da je nephodno smanjiti emisije štetnih gasova za 45 odsto do 2030, kao da struju moramo da dobijamo iz obnovljivih izvora do sredine veka su na mestu, ali glavni zaključak ovog izveštaja je da uspešno ograničavanje rasta temperature ne svodi se samo na smanjenje emisije izduvnih gasova ili promene stila života ili sađenje drveća, već je važno da se sve to sprovodi istovremeno.

Ne moramo da izmišljamo toplu vodu da bismo ograničili rast temperature

Očekuje se da će tehnologija rešiti mnoge naše probleme u vezi sa životnom sredinom, pogotovu one koji se tiču klimatskih promena.

U izveštaju stoji da nije potrebno smišljati nekakve magične mašine koje zaustaviti klimatske promene – mi već posedujemo neophodnu tehnologiju.

Mašine će usisavati ugljen dioksid i smeštati ga ispod zemlje i takve naprave već postoje.

Moraćemo da zasadimo više milijardi drveća, a ljudi će morati da odluče da li da koriste zemlju za zasađivanje hrane ili useva koji obezbeđuju energiju.

Sulude ideje potpun blokade sunca ili dodavanja gvožđa u okeane su potpuno odbačene.

Od svih nas zavisi budućnost

Ova studija se razlikuje od prethodnih u tome što povezuje životne izbore sa globalnim zagrevanjem.

Autori izveštaja tvrde da brze promene moraju da se dese u četiri ključne oblasti društva:

• stvaranje energije
• korišćenje plodne zemlje
• gradovi
• industrija

Mnogi ljudi misle da oni lično ne mogu puno da utiču na ovo, ali autori IPCC izveštaja tvrde da to nije slučaj.

„Nije u pitanju neka komplikovana nauka, radi se o tome gde mi živimo i radimo“, kaže doktorka Debra Roberts.

„Moramo da izvršimo uticaj na ljude koji donose odluke da učine da različite mogućnosti obnovljivih energija budu dostupne građanima u svakodnevnom životu.“

Korišćenje manje energije je prvi korak.

Isto tako važno je šta jedemo, odakle hrana dolazi, kako putujemo.

Svest o svemu tome, ako i promene koje mogu na nastanu biće dobre za nas.

„Iskreno govoreći, što smo više spremni da napravimo izmene u svakodnevnom životu kako bi smanjili efekat štetnih gasova, manje ćemo se oslanjati na teže opcije koje još uvek ni ne razumemo u potpunosti, poput uklanjanja ugljen dioksida“, rekao je profesor Džim Skea.

„Postoji mnogo razloga zašto treba promeniti ishranu, a klimatske promene su samo jedan od njih. Ako smo se zdravije hranili, duže bismo živeli, a takođe bismo ograničili emisiju štetnih gasova“.