Kako prenosi
N1, aktivisti i stručnjaci upućeni u ovu tematiku, imaju različita mišljenja o tome da li treba legalizovati prostituciju, ali su saglasni oko toga da su aktuelna zakonska rešenja izuzetno loša, jer seksualne radnike, kao najstigmatizovaniju grupu u društvu, još više guraju na marginu.
Uz sve opasnosti koje vrebaju na ulici, svaka noć nosi i rizik da će završiti bez novca ili iza rešetaka, jer Zakon o javnom redu i miru iz 2016. godine, previđa kazne i za seksualne radnike i za njihove klijente. Međutim, Zakon je prilično jasan po ovom pitanju:
"Ko se odaje prostituciji, koristi usluge prostitucije ili ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana."
Zbog straha od kazni, seksualni radnici ostaju uskraćeni za pravnu zaštitu, pa tako u slučajevima kada su žrtve nasilja, oni ne smeju da ga prijave. Predlog da se prostitucija uvede u legalne tokove, kako je to u većini evropskih zemalja, stiže iz Sinidikata policije i policijskih starešina.
"U zemljama u kojima je prostitucija legalna, ona je solidan izvor prihoda države, 'seksualne radnice su zakonski zaštićene, a takođe i zdravstveno (pa i penzijski) osigurane", podsetio je Blažo Marković iz Sinidikata policije i policijskih starešina.
On je uveren da bi u svemu tome korist imali i policijski službenici, koji bi bili "oslobođeni besmislene aktivnosti suzbijanja nelegalne prostitucije i mogli bi da se u mnogo većoj meri fokusiraju na trgovce 'belim robljem'".
Legalizacija je bolje rešenje od aktuelnog, ali još bolja bi bila dekriminalizacija, kaže Slađana Baroš iz Jazasa, navodeći primer Novog Zelanda gde umesto striktnih zakonskih propisa postoje uslovi.
"Vi imate određene uslove kako je bezbedno obavljati delatnost - na primer, propisuje se obaveza upotrebe kondoma, licenciranje bordela na jednu godinu, tačno se definiše recimo gde se može oglašavati gde ne može oglašavati seksualni rad i tako dalje, što znači da ukoliko dođe do bilo kakvog nasilja, ukoliko dođe do bilo kakvog trafikinga ili prisilnog držanja, osoba može da prijavi policiji", objašnjava Baroš za N1.
Novozelandski model zagovara i beogradsko Udruženje seksualnih radnika, ipak u javnosti se čuju i drugačiji glasovi, poput aktiviste Miloša Uroševića, koji su zagovornici takozvanog "nordijskog modela" po kom se ne kažnjavaju seksualni radnici, nego klijenti.
"Predlog da se prostitucija legalizuje zapravo znači legalizaciju muškog nasilja nad ženama. Postoje evropske zemlje koje su usvojile takozvani nordijski model, koji kaže da je ona strana koja je odgovorna za prostituciju zapravo potražnja", objašnjava on.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović rekao je ranije za "Politiku" da je zdravstvena kontrola najveći problem kada je reč o ilegalnoj prostituciji.
"Kada je prostitucija nelegalna, velika je opasnost od zaraznih bolesti. Sve države koje su legalizovale prostituciju odredile su obavezu zdravstvene kontrole onih koji se time bave, kao i mesta gde mogu da obavljaju taj posao. Time je prostitucija svedena na najmanju meru. Zato je legalizacija mnogo pametnija nego zabrane i kažnjavanja", zaključio je Radovanović.
Različita mišljenja aktivista seku se u jednoj tački - potrebi za donošenjem novih zakonskih rešenja, koja će zaštiti jednu od najugroženijih grupa u društvu.
Komentari 36
Mima
@RIZBO
RIZBO
E sad, ono što u celu priču diže na viši nivo je činjenica da bi polne bolesti ali i hepatitis bili u mnogome kontrolisani, jer ovo sada je van svake kontrole. Sve je van kontrole a najviše teranje na prostituciju, podvođenje, trafiking, potpuno rasulo!
Meni lično je žao tih žena, može biti i muškaraca, ali i nekih zalutalih dečaka, i negde da podsetim Marija Magdalena je bila grešnica i/ili prostitutka dobrog srca koja je (i doslovno) pronašla Isusa.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar