Jagoš Marković: Verujem u revoluciju sa samim sobom

“Komad govori na jednom nivou o važnim društvenim, istorijskim temama koje nas se tiču, govori o drami između pojedinca i države, pojedinca i sistema, pojedinca i istorije, ali to nije dovoljan razlog za pozorišnu predstavu. To bi mi bilo malo. Govori i o duši ljudskoj, o boli i mi to ovde ispovedamo. Revolucija, vera u nju, nevera u nju, tema vere, velika tema revolucije i s druge strane tema apatije, u kojoj smo svi danas”, istakao je Marković. Jedna od tema komada, poručenog od JDP-a, jesu, prema rečima Markovića, izneverene nade revolucije, njihov besmisao, njihov pad, njihova nužnost.

“Ja bih rekao i tema vere i nevere. Stariji su verovali u revoluciju, mladi ne veruju. Videli su poraze i tako percipiraju revoluciju. Taj rašomon mnoštva percepcija čini gustinu drame, gustinu života. Govorimo o tome ko veruje u promenu, pravdu, boljitak, a ko ne veruje i tu smo u tragediji”, rekao je Marković u intervjuu Tanjugu.

Jelisaveta Seka Sablić igra šezdesetosmašicu, Anita Mančić i Vesna Trivalić njene ćerke, pobunjenike devedesetih, Milica Gojković unuku koja napušta zemlju.

Marković kaže da je jaz između generacija uvek veliki i mora da bude veliki, to je život.

“Mene više zanima naša krivica za ono što ostavljamo mladima, koja nije mala. Ostavljamo mnogo nerešenog, mnogo loš društveni sistem, mnogo veliki haos, ali oni su sjajni, oni će umeti. Ne mogu da podnesem kada se govori ''vidi kakvi su ovi današnji mladi''. Ćuti, bre deda, odlični su, blistavi, pametni. Ako su za neke stvari hladni ili deluju hladni ili ne veruju, e to smo im mi uradili”, naglašava Marković, kome je ovo sedma predstava u JDP-u i druga saradnja sa Biljanom Srbljanović.

Opominje da ono što je tragedija jeste što mladi odlaze iz zemlje i to je mrak kojim se bave i u predstavi.

Sam veruje u revoluciju, ali pre svega u revoluciju sa samim sobom.

“Mnogo ima posla sa sobom, a onda se širi dalje. A ono vani bez diranja sopstva, u to nisam baš siguran”, rekao je Marković, navodeći da mu je drama toliko bliska da nije morao mnogo da se sprema, što inače čini.

“Ne volim te priče da je nešto generacijski. Jesu ovde generacijske teme, ali u pozorištu postoji samo generacija talenata i poštenja”, kaže Marković.

Navodi da je komad “Vrat od stakla” i krik svake generacije, a ima i mnogo toga ispovednog, ličnog, jer Srbljanovićeva analizira stvarnost “ljudski i sa dušom, sa razumevanjem čoveka, njegove duše, njegovog pada i boli”.

Pod jednim krovom žive tri generacije, svako nosi nasleđe svoje mladosti, a čehovljevski složeni odnosi među članovima neobične porodične zajednice prepliću se sa preciznim autorkinim uvidima u društvenu situaciju iz generacije u generaciju.

“Ovo je naš 'Višnjik' i sve što 'Višnjik' jeste. Jako puno toga je zajedničko tim komadima. Ta smena generacija, ta Ranjevska i Lopahin, to seljaštvo koje gradira i koje smenjuje sa trona građanske, ako ne salone, onda stolice”, primetio je Marković i dodao da je u fokusu sve što duša jeste.

Komadom “Vrat od stakla” posle 17 godina u pozorište se vraća Vesna Trivalić, a Marković ističe da je ona pravi umetnik.

“Nisu svi umetnici. Ona je velika umetnica. To je veliki i redak dar. Možete zamisliti koliko sam uživao radeći sa njom”, rekao je reditelj.

U podeli su još i Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov, Miloš Samolov i Ana Čarman.