Značka na Putinovom reveru

Trka za Veliku nagradu Rusije pripala je ove godine Luisu Hamiltonu koji se sprema da po peti put postane svetski prvak u Formuli 1. U isto vreme kada i Hamilton, za pobedu u Sočiju, samo sa tribina, borio se i Milorad Dodik, kandidat SNDS za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Njegova predizborna kampanja, naime, svaki put podrazumeva i susret s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Ovoga puta taj susret organizovan tokom trke Formule 1 u ruskom letovalištu. Sedam dana uoči opštih izbora u BiH. Putin je Dodiku tom prilikom zaželeo „uspeh na izborima“, a od gosta je pak na poklon dobio značku bosanskohecegovačkog entiteta Republike Srpske čiji je Dodik predsednik. Značka je odmah potom završila na Putinovom reveru, što su kamere uredno zabeležile.

To da se bori za nezavisnost Republike Srpske, odnosno, kako sam kaže, da radi na „stvaranju političkog okruženja“ za to, i da ne veruje u održivost BiH kao države, gost ruskog predsednika odavno ne krije. Kao što ne krije ni to da je Putinov čovek na Balkanu.

Prirodno pravo

A da susret Dodik-Putin u Sočiju nije bio samo jedan od brojnih foto-termina ruskog predsednika govori i činjenica da je prethodno, samo dve sedmice uoči izbora, u BiH boravio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Osim sa članovima Predsedništva BiH u Sarajevu, Lavrov je posetio i Dodika u Banjaluci dajući mu tako, prema opštoj oceni, nedvosmislenu podršku Rusije uoči izbora.

Sam Lavrov je pak, tokom posete BiH, kritikovao „nastojanja nekih spoljnih igrača da narodima na Balkanu nametnu veštački izbor koji glasi: Ili ste sa nama ili ste sa Ruskom federacijom“. Lavrov je kao „velikodržavničku“ ocenio izjavu šefice diplomatije Evropske unije Federike Mogerini da je „Balkan teritorija EU i da tu niko drugi ne bi trebalo da se meša“.

„Taj stav je u suprotnosti sa prirodnim pravom balkanskih država da ne teže samo članstvu u EU, već da istovremeno razvijaju i veze sa onim državama sa kojima to smatraju neophodnim“, bila je poruka ruskog šefa diplomatije iz BiH – zemlje za koju brojni analitičari navode da je „najzapadnija tačka ruskog uticaja u Evropi“.

Igranje vatrom

Kada je pak reč o samoj BiH i njenoj državnosti, Lavrov je naglasio da Rusija podržava „suverenitet i teritorijalni integritet BiH“. Ta izjava u direktnoj je suprotnosti sa separatističkim težnjama jednog od njegovih bosanskoheregovačkih domaćina, Milorada Dodika.

„Kremlj stalno naglašava teritorijalni integritet zemlje, ali u isto vrijeme podržava političare koji se otvoreno izjašnjavaju protiv jedinstva zemlje. To je već igranje vatrom“, smatra Sonja Šifers iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. Za Jasmina Mujanovića, političkog analitičara njujorškog Instituta Istok-Zapad to je jeftina retorika koja nema uporište u stvarnosti.

„Ruska federacije kaže da podržava i teritorijalni integritet Crne Gore, a videli smo šta su tamo uradili 2016. godine. Ona zvanično podržava i teritorijalni integritet Makedonije, a takođe znamo šta su tu radili. Rusija kaže i da se zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine i to je kaže u isto vreme kada anektira Krim“, kaže Mujanović.

Sporni oligarh

Postoji dakle, kako navode sagovornici DW, jasna razlika između zvanične ruske politike i onoga što Moskva radi u praksi. A u praksi se, bez ikakve sumnje, vidi direktan uticaj Ruske federacije na izborni proces u BiH, tvrdi Avdo Avdić, novinar portala Žurnal. On navodi da se taj uticaj ogleda, ne samo u redovnim susretima Dodik-Putin pred izbore i očiglednoj Putinovoj podršci političaru koji podriva državnost BiH, već i u nizu drugih konkretnih primera: od ruskog uticaja na Centralnu izbornu komisiju BiH koja je zadužena za sprovođenje izbora, do upliva ruskog kapitala.

Avdić u tom kontekstu podseća na Dodikove veze sa ruskim oligarhom Konstantinom Malofejevim koji je prethodnih godina više puta boravio u BiH, sve dok mu u maju ove godine Granična policija BiH nije zabranila ulazak u zemlju s obrazloženjem da predstavlja „pretnju po BiH, javni poredak, javni red i mir, javno zdravlje BiH ili međunarodne odnose BiH“. Malofejev, koji važi za osobu blisku ruskom predsedniku, je, kako navodi Avdić pozivajući se na dobro obaveštene izvore, bio uključen u operaciju čija je svrha bilo da se obezbedi finansijska pomoć vlastima Republike Srpske.

„Postoje sumnje da je bilo planirano da Malofejev kupi državne obveznice RS, da bi tamošnje vlasti mogle da nadoknade minuse u budžetu i da bi od tog novca pred izbore povećale plate i penzije“, kaže Avdić. Malofejev se nalazi na spisku osoba kojima su EU i SAD uvele sankcije zbog delovanja usmerenog na destabilizaciju Ukrajine.

Uticaj preko Zagreba

Avdić takođe govori o pokušaju mešanja u izbore u BiH preko Hrvatske. Tvrdi da ima saznanja da su, posredstvom Rusije, upravo u Hrvatskoj dogovorene krađe na izborima u BiH u korist HDZ BiH i SNSD. „Hrvatska se takoreći nalazi u talačkoj krizi zbog slučaja Agrokor i svih kredita koji su došli u zemlju iz Rusije“, tvrdi Avdić.

Krajnji cilj tog delovanja je, prema Avdićevim rečima, da na izborima za hrvatskog člana Predsedništva BiH pobedi Dragan Čović, kandidat HDZ BiH i aktuelni član Predsedništva BiH, vrlo blizak Miloradu Dodiku.

To da Rusija i preko Hrvatske ostvaruje uticaj na izbore u BiH navodi i Jasmin Mujanović: „Nekima je kontroverzna teza da postoji značajan nivo saradnje ruskih elemenata, HDZ i vlade u Zagrebu, ali svake sedmice dobijamo nove dokaze da ta koalicija postoji. Apsolutno smatram da je u interesu Rusije da u Predsedništvu BiH budu Dodik i Čović, i njih apsolutno onda ne zanima ko će u tom slučaju biti treća osoba“, kaže Mujanović.

Primarni cilj

Krajni cilj svih nastojanja Moskve je jasan: sprečiti ulazak Bosne i Hercegovine u NATO. I tu se zvanični stavovi i praksa Moskve ne razlikuju. „NATO je za Moskvu provokacija“, kaže Sonja Šifers. „Moskva uopšte nema sveobuhvatnu strategiju kada je reč o BiH i ima ograničene interese koji se odnose na određenu infrastrukturu i područja energije. BiH je mala zemlja i Rusija tu nema velike ekonomske interese, zato je pre svega reč o sprečavanju širenja NATO“, kaže Šifersova.

Jasmin Mujanović smatra da je BiH za Rusku federaciju veoma važna sa „strateške tačke, a ne zato što je velika država, što ima veliki ekonomski ili politički uticaj, nego zbog svoje strateške, geopolitičke pozicije“. Mujanović smatra da je BiH u tom smislu važnija za Rusiju i od Srbije, odnosno da Bosnu i Hercegovinu Moskva doživljava kao strateški centar Zapadnog Balkana: „Rusija smatra da postoje pojedinci u političkom sistemu BiH, poput Dodika i Čovića, koji će nastaviti da BiH čine nefunkcionalnom državom. Sve dok BiH ostane nefunkcionalna, ona ne može biti ni članica EU, ni NATO, a sprečavanje njegovog širenja je primarni strateški cilj Rusije ne samo u BiH, već i u čitavom regionu“. Zbog toga, kako navodi, Rusija „uvozi nasilje, kriminal, korupciju i sve ostalo što čini zemlju nefunkcionalnom“.

Prioriteti Rusije

„Pre deset godina za Rusiju je bilo prihvatljivo da zemlje regiona uđu u EU, ali ne u NATO. Nažalost, u zadnjih deset godina desilo se to da je NATO postao politički važniji od EU. Sada se ulazak u EU automatski shvata kao ulazak u NATO. Naravno da se Rusija tome ne raduje“, kaže Igor Peličari, stručnjak za spoljnu politiku Rusije i profesor na Diplomatskoj akademiji MGIMO u Moskvi i profesor na italijanskom univerzitetu Urbino.

Navode da se Rusija meša u izborni proces u BiH Peličijari odbacuje: „To je postalo kao mantra, da se Rusija meša u svake izbore u Evropi – te da se mešala od Bregzita, preko italijanskog referenduma, pa naravno do Trampa. To je postalo kao generalno opravdanje kojim se pokušava da se nadoknadi nedostatak legitimiteta koji na Zapadu očigledno postoji. Zapad zapravo nema problem sa fake news, već problem fake leaders i zbog toga se krivica za sve traži u Moskvi“, smatra Peličari.

Italijanski profesor, međutim, kao dobar poznavalac prilika u Rusiji i na Balkanu, navodi da se uticaju Moskve pridaje preveliki značaj u regionu. „Mi kao da želimo da ne vidimo istoriju Balkana poslednih 25 godina. Rusija je bila najmanje uključena u ono što se dešavalo na tom prostoru“. Istina je, kaže Peličari, da Rusija sada pokušava da vratiti svoj uticaj na međunarodnom planu. „Da, ona kao imperija sigurno ima svoje interese i na Balkanu, kao što ih ima i u Italiji, Gruziji ili negde drugo na svetu. Ali Balkan nije prioritet Rusije“, smatra Peličari. „Danas ponovo na međunarodnom planu imamo big games, i tu su akteri ponovo Kina, Rusija, Amerika. A Balkan je tek mala kockica na međunarodnom planu“.

Sa Peličarijem se, u oceni da se uticaj Rusije na Balkanu često precenjuje, slaže i Sonja Šifers. „Imam utisak da Rusija manje sledi koherentnu i sveobuhvatnu strategiju, već da spontano reaguje kada se za to ukaže mogućnost. Ovde prje svega vidim odgovornost lokalnih političara koji smatraju da im dobri odnosi sa Moskvom mogu doneti uspeh na izborima i zbog toga se obraćaju Rusiji“, kaže Šifers.

Nesigurna zona

Mujanović i Avdić na uticaj Rusije pak gledaju drugačije. U nastojanju Rusije da spreči ulazak BiH u NATO Mujanović vidi veliku opasnost, jer smatra da je prijem u zapadnu vojnu alijansu strateški prioritet BiH: „Država koja je članica NATO ne može tek tako da se raspadne, kao što bi BiH bez članstva teoretski mogla da se raspadne, a to bi bila katastrofa za čitav region“.

„Ne da se uticaj Rusije često precenjuje, nego se potcenjuje“, smatra novinar Avdić. I to se, dodaje, ne odnosi samo na predstojeće izbore.

Kada je pak o samim izborima reč, njihov ishod bi, smatra Sonja Šifers, mogao potpuno da blokira put BiH u evroatlantske integracije. Avdić je pak, ukoliko pobede proruske snage, u blokadu evroatlantskih integracija BiH potpuno siguran: „Sasvim je izvesna nova politička kriza. I ne samo kriza, već put u potpuno nesigurnu zonu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android