Rasprava o rebalansu finansijskog plana Republičkog fonda za zdravsteno osiguranje, kako bi više para išlo za neophodno lečenje dece u inostanstvu, skrenula je na "ko se kocka parama umesto da leči decu".
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je, obrazlažući predlog zakona, da je od 2014. do 2018. godine u zdravstvo uloženo 176 miliona evra, a od 2008. do 2012. godine 46 miliona evra, kao i da se danas 200 dece koja boluju od retkih bolesti leče iz budžeta.
"Budžet je dve milijarde dinara", rekao je ministar tokom rasprave o rebalansu finansijskog plana RFZO i ukazao da 2011. godine nijedno dete nije lečeno, kao i da je budžet za obolele od retkih bolesti tada bio nula dinara.
"Ako uporedimo nula dinara i nula dece, sa dve milijarde dinara danas i 200 dece, stvarno ne znam kako drugačije da pokažemo i dokažemo koliko vodimo računa i koliko je urađeno. Nije moglo u prvoj godini da bude dve milijarde jer smo nasledili to što smo nasledili", rekao je Lončar.
Poslanik opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić, koji je u poslaničkom klubu SDS, rekao je da će oni podržati izmene finansijskog plana RFZO, ali je, kaže, problem što se to na dnevni red stavlja posle šest godina vlasti SNS.
"Što se tiče lečenja retkih bolesti, apsolutno podržavamo, ali mislim da je ta reakcija zakasnela. Naročito je problem ako je ona izazvana time što su neki glumci ili sportisti pomagali našoj deci. Ne treba njih da targetirate kao nekakve plaćenike, kao nekakve ljude koji žele loše državi. Oni su samo želeli da pomognu, a za vas je pitanje zašto to niste uradili vi, nego ste pustili da to rade negi drugi građani Srbije", rekao je Aleksić.
Nakon što je izneo podatak koliko je dece lečeno 2011. godine, a koliko danas, Lončar je odgovorio i na Aleksićeve kritike upitavši ga da li postoji bilo gde u svetu da se novac traži za lečenje dece, a da taj novac ide na "kockanje u neki investicioni fond" (ministar misli na svetsku praksu da se novac ulaže u hartije od vrednosti, što rade svi svetski penzijski i zdravstveni fondovi koje ne dotira država kao štoje slučaj sa srpskim).
On kaže da se postavlja pitanje transparentnosti i po kojim principima rade ti fondovi, kao i ko je od lekara stručnjak za sve oblasti da donese odluku ko će gde da ide da se leči.
SKUPLJEN KVORUM, "ODUVANA" OPOZICIJA
Skupština Srbije utvrdila je danas dnevni red juče započete prve sednice redovnog jesenjeg zasedanja. Na razmatranju su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine i više međudržavnih sporazuma, a odbijeno 170 predloga za dnevni red.
Posle redovne jednočasovne pauze pred parlamentom će predloženi zakon i sporazume obrazlagati ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Utvrđivanje dnevnog reda počelo je juče, ali je popodne prekinuto jer nije bilo kvoruma za rad, odnosno dovoljnog broja poslanika u sali.
Utvrđivanje dnevnog reda se produžilo jer je predloženo oko 170 tačaka za njegovu dopunu, koje su poslanici uglavnom usmeno obrazlagali.
To su bili uglavnom opozicioni predlozi koji su odbijeni, tako da o sledećem Skupština neće raspravljati.
Odbijeno je da se na dnevni red stavi donošenja deklaracije o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, rezolucije o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, zatim Predlog zakona o zaštiti porodica u Srbiji i o razrešenju poslanice SRS Vjerice Radete sa mesta potpredsednice parlamenta zbog izjave o umrloj predsednici Udruženja "Majke Srebrenice", Hatidži Mehmedović.
Odbijeno je i stavljanje na dnevni red predloga za formiranje anketnih odbora da ispitaju izborne nepravilnosti, pad vojnog helikoptera kada je poginulo sedam osoba, anketnog odbora koji bi ispitao okolnosti rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u delu Beograda, Savamali.
Jedan od odbijenih predloga je bio za formiranje anketnog odbora koji bi uvrdilo šta se desilo 31. maja 2017. godine i zbog čega je došlo do napada na novinare na dan polaganja zakletve predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je tražila poslanička grupa Dveri.
Poslanici o Toniju Bleru, ubistvu Ivanovića, Kosovu...
Lider Dveri Boško Obradović pitao je ko su anonimni "batinaši" koji su vršili torturu i ometali rad novinara tog dana, da li su legitimisani, da li su protiv njih podnete prijave i da li su imali nalagodavca.
"Neverovatno je da mi praktično već više od godinu dana nemamo odgovore na pitanja ko su batinaši SNS, koji se pojavljuju na dan predsedničke zakletve, na lokalnim izborima širom Srbije, u Savamali, na vrhu Kopaonika sa nelegalnim objektima i izgradnjom, ko stoji iza tih batinaša", rekao je Obradović.
Poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić tražio je formiranje anketnog odbora radi ispitivanja rušenja objekata u Savamali 24. aprila 2016. godine.
On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandra Vučič potom izjaviko da zna ko su "kompletni idioti" koji su rušili, ali da se ipak i dalje ne zna da li su oni saslušani i koje je tužilaštvo nadležno za taj slučaj.
