KATANAC NA PRODAVNICE ILI VEĆE DNEVNICE? Hrvatska planira da uvede ZABRANU RADA NEDELJOM, da li je to moguće uvesti i u Srbiji
U Hrvatskoj je nedavno ponovo pokrenuta inicijativa za zabranu rada nedeljom, u kojoj prednjače mahom konzervativna udruženja, uz objašnjenje da je to dan koji svako treba da provede sa porodicom. Iako ovakva praksa postoji u nekim razvijenim zapadnim zemljama, srpski poslodavci kažu da nije realno da neradna nedelja zaživi i u našoj zemlji.
Naime, u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj trgovine ne rade nedeljom, i to je zakonom propisano. Postoje izuzeci pa je tako, na primer u Nemačkoj uvedeno da su trgovine otvorene nedeljom samo četiri puta godišnje, i to u određenim gradovima.
U Hrvatskoj se polemika o zabrani rada prodavnica i šoping centara nedeljom javlja svakih nekoliko meseci, a javnost je uvek podeljena. Pobornici zabrane tvrde da radna nedelja, zapravo, diskriminiše žene, s obzirom na činjenicu da su upravo one najviše zaposlene u prodavnicama.
Radnici u trgovini malo plaćeni
Najglasniji zagovornik zabrane radne nedjelje jeste hrvatsko konzervativno udruženje "U ime porodice". Osim katoličke crkve i udruženja bliskih njoj, za zabranu radne nedelje zalažu se i neki sindikati. Oni kao argumente navode to da su radnici u prodavnicama malo plaćeni i često izrabljivani, da nedelja često nije dodatno plaćena, kao i da odrade više nedelja nego njihove kolege u EU.
S druge strane, protivnici zabrane rada nedeljom upozoravaju na brojne ekonomske opasnosti. Oni ukazuju na činjenicu da nedeljom ne rade samo prodavice i da su tu i brojni konobari u kafićima ili restoranima te mnoga druga zanimanja poput vozača autobusa ili kamiona, a njih niko ne štiti. Ipak, mnogi u Hrvatskoj skloniji su zabrani rada nedeljom, što pokazuju i ankete na raznom portalima, pa čak i liberalnim.
Nema potreba za neradnom nedeljom
Zanimljivo je da su u Srbiji pre tri godine sindikati takođe pokrenuli pitanje zabrane rada nedeljom. Sindikat trgovine je zahtevao i da se za rad nedeljom, kao izuzetak, zaposlenima dodeli veća zarada.
Kako smatraju predstavnici sindikata, trgovina nije delatnost od javnog interesa, niti zahteva neprekidan rad. Oni ističu da zbog neradne nedelje promet u trgovinama ne bi bio manji jer bi se "prelio" na ostale, radne, dane. Prema njihovim rečima, moglo bi se uvesti pravilo da nedeljom rade samo specijalizovae trgovine, tako da ne bi baš sve bilo zatvoreno.
Međutim, poslodavci se ne slažu sa takvim stavom. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da potrošači nedelju koriste kao možda i jedini dan kada mogu da pazare.
- To nije tako lako rešiti. U Hrvatskoj je mnogo veći uticaj katoličke crkve i u tom smislu zalaganje za neradnu nedelju. Religijski razlozi su osnovni pokretač ovakvih inicijativa. Teško da tako nešto može da se desi i u Srbiji - kaže Atanacković.
On navodi da Zakon o radu u Srbiji predviđa da jedan dan mora da bude neradan, a to ne mora da bude nedelja.
- Jedini razlog zašto taj jedan dan kada se ne radi može biti nedelja jeste hrišćanska tradicija. Praktično, mislim da nema razloga, a ni potrebe da se to kod nas uvede - ističe Atanacković.
Duple dnevnice za rad nedeljom
Na komentar da su pojedine zapadne zemlje odavno uvele praksu neradne nedelje, on kaže da su to države sa visokim standardom.
- Kada sindikati traže da se skrati radna nedelja sa osam na šest sati dnevno, odgovorim da smo mi suviše siromašni da možemo sebi da priuštimo taj luksuz da ne radimo. I plate bi u tom slučaju bile manje jer je po zakonu određeno plaćanje po satu - navodi Atanacković.
Ipak, on smatra da bi svi koji rade nedeljom trebalo da dobiju duplo veće dnevnice.
Inače, prema nezvaničnim podacima sindikata, u srpskim trgovinama radi 200.000 zaposlenih, a među njima je čak 70 odsto žena.