PRVI KORAK KA EVROPI Makedonci glasaju na istorijskom referendumu za promenu imena, ali prva borba TEK PREDSTOJI
Punoletni Makedonci danas izlaze na birališta gde ih čeka listić sa pitanjem: Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje Sporazuma Republike Makedonije i Republike Grčke? Ponuđeni odgovori su “za” i “protiv”.
Komentara 0
Glas “za” otvara put Makedoniji ka članstvu u Uniji i Severnoj Alijansi, koji zavisi upravo od rešavanja spora oko imena koji komšije vode više od dve decenije. Ipak, pozitivan ishod ne znači da se ime bivše jugolovenske republike automatski menja, jer će za to biti potrebno da se u Sobranju izlasaju ustavne promene.
Sagovornik “Blica”, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, naglašava da je referendum savetodavan, ali da je ispod neizvestan.
- Pitanje je da li će na birališta izaći potrebnih pedeset odsto plus jedan građana. Iako je samo barometer javnog mnjenja, vladajućoj stranci je stalo da uspe. Završna tačka biće glasanje u Sobranju, kada će se menjati Ustav. Za sada vladajuća stranka nema većinu za izlasavanje ustavnih promena, ali se nadaju da će uspeti da pridobiju poslanike iz drugih stranka i prikupe potrebnu dvotrećinsku većinu. Albanske stranke su generalno za promenu imena – kaže Popov.
I makedonski novinar Đorđe Kampov kaže da u odnosu na prethodne izbore, kada se rezultat možda i mogao predvideti, ovog puta to nije tako.
- Svi imaju svoje stavove, ali retki su građani koji žele javno da se izjasne. Polovina stanovništva je skeptična u vezi sporazuma. Jedni smatraju da ne daje nadu da ćemo sigurno ući u EU, dok drugi vide prosperitet u sporazumu, veće strane investicije, stabilnost i pridruživanje Uniji - kaže Kamov.
Jedina stranka koja je javno pozvala Makedonce na bojkot je Levica, ali poziva da se na refendum ne izađe ne manjka, posebno na društvenim mrežama gde se ta aktivnost pripisuje Rusiji, u pokušaju da spreči da Makedonija postane 30. članica NATO. Nekadašnja vladajuća, a danas najveća opoziciona stranka zvanično je podržala refendum.
- Olakšavajuća okolnost je što VMRO-DMPE nije zvala svoje članove na bojkot, bar ne javno, već ih je pozvala da izađu i glasaju po svojoj savesti. Koliko je to iskreno, koliko oni tiho rovare protiv refenduma, to je drugo pitanje – kaže Popov.
Evropa je “za”
Ipak, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, koji dolazi upravo iz VMRO-DPMNE, izjavio je da neće izaći na glasanje, jer kako je rekao, “već je glasao na refendumu 1991. godine”.
Ivanov je sa govornice UN pre nekolikko dana refendum nazvao "istorijskim samoubistvom", što je izazvao je oštre reakcije vlasti u Skoplju.
Sa druge strane, aktuelni premijer Zoran Zaev, koji je predvodio kampanju “za”, današnje glasanje nazvao je “referendumom za drugu makedonsku nezavisnost”.
- Vaš glas će odrediti pravac u kojem će krenuti Makedonija. Odlučuju oni koji glasaju. Ako je ogromna većina za, trajno ćemo trasirati naš put ka NATO i EU… Sada je vreme za odluke. Hajde da budemo jedinstveni, kao što smo tu uradili pre 27 godina (na referendumu za nezavisnost) - rekao je Zaev u video poruci makedonskoj javnosti.
Prethodnih dana Skoplje je posetio veliki broj zapadnih lidera koji su podržali promenu imena, među kojima su bili i nemačka kancelarka Angela Merkel, gensek NATO Jens Stoltneberg i Sebastijan Kurc.
“Blicovi” sagovornici naglašavaju da je važno da referendum prođe bez incidenata.
- Važno je da se ne dogode incidenti, jer smo bili svedoci da je Makedonija prošle godine bila na ivici građanskog rata - kaže Popov.
Kamov dodaje da za sada nije bilo informacija da su građani prinuđeni da izađu na glasanje i naglašava da “ostaje da vidimo da li biti novih incidenata, koji su nažalost deo izbora u Makedoniji”.
Pedeset plus jedan
Inače, za uspeh referenduma potrebno da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan (oko 900 hiljada). Prema podacima Državne izborne komisije, u birački spisak Makedonije upisano je 1.805.700 građana koji imaju pravo da se na referendumu izjasne. Za održavanje referenduma iz budžeta Makedonije biće izdvojeno 3,5 miliona evra.
Podsećamo, 17. juna 2018. godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, sporazum su potvrdili premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras, a potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas.
Prema tom sporazumu, nacionalnost njenih stanovnika biće „Makedonac ili građanin Republike Severne Makedonije", a zvanični jezik u Severnoj Makedoniji biće makedonski. Makedonija se obavezala da će do kraja 2018. godine novo ime uvesti u Ustav.