VELIKA IGRA Dok Amerika i Kina ratuju carinama, treća strana, nama najbliža, želi da KROJI PRAVILA NOVOG DOBA
Borba za globalnu ekonomsku prevlast između Sjedinjenih Država i Kine ubrzava, trgovinski rat besni novim žarom. Kineski milijarder Džek Ma, osnivač Alibabe, upozorava domaću političku/poslovnu elitu da će “ta stvar” trajati dugo, možda i 20 godina, te da moraju ojačati ekonomiju i početi se ipak više okretati drugim delovima sveta, jugoistočnoj Aziji i Africi.
Komentara 0
Ako ga i poslušaju, okretanje takvog tankera ne ide brzo. Trenutno američki uvoz iz Kine iznosi oko 504 milijarde dolara godišnje, a američki predsednik Donald Tramp je dodao 10 odsto carine na kinesku robu u vrednosti od čak 200 milijardi dolara, među kojima je i velik broj potrošačkih artikala.
Ne postignu li dogovor o novim trgovinskim praksama kojima bi Amerika bila zadovoljna, carina će rasti na 25 odsto. Ranije je već višim carinama zahvatio uvoz u vrednosti 50 milijardi dolara. Kako konstatiraju istraživači na vašingtonskom Institutu za međunarodnu ekonomiju Piterson (PIIE), američke carine sada je već nemoguće – ako je i bilo moguće u početku – smatrati ciljanima ili strateški usmerenima kako bi se postigla željena reakcija Kine.
- To je jednostavno rečeno Trumpovo ispunjavanje populističkih obećanja iz izborne kampanje o agresivnom stvaranju nove paradigme za američke trgovinske odnose sa svetom - ocenjuju stručnjaci PIIE-a.
Kina je svakako već dugo u fokusu tih odnosa, ali ona ne misli da kapitulira. Najpre je odgovorila dizanjem carina na uvoz iz SAD-a od 50 milijardi dolara, sada na još 60 milijardi dolara, a osvetu je s američkih automobila i soje ovaj put usmerila na industrijsku robu.
Zbog eskalacije trgovinskog rata Peking je otkazao i razgovore predstavnika dve vlade koji je trebalo da se ove ndelje održe u SAD. Otvoreno je ostalo pitanje hoće li Tramp nastaviti istim tempom i odgovoriti novim carinama na još 200 milijardi dolara vrijedan uvoz iz Kine, kao što je zapretio, čime bi kompletan kineski uvoz bio dodatno carinski opterećen.
S druge strane, Peking ipak ima manje prostora za recipročne carinske mere - jer je američki robni izvoz u Kinu daleko manji, prošle godine bio je 130 milijardi dolara – ali može se svetiti raznim ‘mekim’ merama na svom tržištu. To se nikako ne bi svidelo američkim kompanijama, recimo "Apple", koji je dosad u trgovinskom ratu bio pošteđen, a letos je državni kineski list "People’s Daily" objavio da je "Apple" dosad jako profitirao od jeftine radne snage i snabdevnog lanca kompanija u Kini te da bi trebalo veći deo svog profita deliti s kineskim narodom. Ideja o deljenju nije dalje razrađena, samo je javno puštena u opticaj.
EU želi da preoblikuje STO
U neka druga vremena, recimo optimističnih 90-ih, logično bi bilo da o trgovini, i sporovima u kojima svi gube, zemlje razgovaraju u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), osnovane upravo zato da bude platforma za pregovore o carinama i razrešavanje sporova, ali danas je ta organizacija u dubokoj krizi i ostala je po strani.
Amerika, a posebno aktuelna Trumpova administracija, smatra njena pravila i način na koji funkcionišu štetnima te ultimativno traži promene ili će izaći iz članstva. Evropska unija je zagrizla.
Ocenjuje da aktuelna kriza globalnog trgovinskog sistema predstavlja rizik i za stabilnost političkog poretka i održivost ekonomskog rasta pa je prošle nedelje poverenica Evropske komisije Sesilija Malmstrem objavila koncept za rekonstrukciju WTO-a kako bi, kažu, organizacija opet postala relevantna. Brza je to reakcija nakon što je letos njen šef Žan Klod Junker uspeo da nagovori Trampa da ne diže carine na evropske automobile te su najavili “novu fazu u odnosima između Sjedinjenih Država i Evropske unije”, što uključuje i zajedničku borbu protiv nepoštenih trgovinskih praksi. Junkerov dogovor je, sasvim pragmatično, uključio spremnost EU da kupuje više američkog tečnog prirodnog gasa i soje, kao i želju da se razreši pitanje američkog dizanja carina na čelik i aluminijum i evropskih kontramera…
Komisija se nakon tako postignutog primirja s Vašingtonom usmerila na posao - odraslih. S partnerima priprema i koordinira reformu STO adresirajući sve glavne (američke, ali ne samo američke) prigovore koji su se nakupili u desetak godina, prvenstveno u tri područja: modernizaciji trgovinskih pravila, jačanju nadzorne uloge STO, kako bi se lakše lovili i kažnjavali neposlušnici, i promeni sistema za rešavanje trgovinskih sporova kojem preti paraliza jer SAD već neko vreme drži veto na imenovanje novih sudija.
Među pravilima koja bi trebalo uvesti ili menjati Komisija navodi ona vezana uz nedozvoljene industrijske državne podrške, diskriminaciju stranih ulagača i “prisilni transfer tehnologije”, sve sasvim očito vezano uz Kinu. SAD među ostalim tvrdi da Kina tera američke kompanije na transfer tehnologije (Trsmpovim rečnikom, “kradu američke ideje”) kao cenu za ulazak na tržište.
Pitanje oko kojeg se sve vrti tiče se zapravo kineskih državnih kompanija koje su već snažno investirale u EU, a bitno utiču i na globalnu trgovinu. U reformi STO treba naći način da se pomiri kineski ekonomski model, u kojem u mnogim sektorima dominiraju kompanije u državnom vlasništvu, s otvorenim globalnim trgovinskim sistemom koji se temelji na jednakim pravima za sve učesnike. O tome nisu mislili dovoljno kad su 2001. godine Kinu primali u članstvo. To sada pomalo zvuči kao računanje kvadrature kruga te će se za tu “matematiku” tražiti velika inovativnost. Među ostalim, treba precizno definisati što je dozvoljeno ili nije dozvoljeno kompaniji koju kontroliše država, odnosno pojasniti pravila koja opisuju “javno telo” i slučajeve kada državne kompanije zapravo na tržištu deluju kao produžena ruka vlasti.
Komisija naglašava kako je primetan rast i uticaj državnih kompanija, ali nije bilo mera preko kojih bi se ‘lovilo’ kako i kada one narušavaju tržišna pravila. Sada će ih pokušati skrojiti, ali budući da je i Kina članica STO, to neće ići lako. Sve mora biti kompromisno, uz istovremeno stiskanje carinama. Posebno će pritom biti važno pitanje definisanja tipova subvencija koje snažno narušavaju međunarodnu trgovinu i stoje i iza prevelikih proizvodnih kapaciteta u nekim sektorima, poput aluminijuma i čelika. Počelo je drugo poluvreme velike igre s Kinom.