ŠKOLAMA FALE KUHINJE: Decu u boravku čeka hladna supa

VIŠE mesa i povrća, a manje testa i slatkiša naći će se u jelovniku učenika osnovnih škola. Ministarstvo prosvete usvojilo je novi pravilnik o ishrani učenika u osnovnim školama, koji obavezuje škole da đacima serviraju zdravije obroke.

Pročitajte još: Osposobljavaju se školske kuhinje za pripremu obroka đacima

Istraživanje Ministarstva prosvete pokazalo je da, recimo, oko 70 odsto škola u Beogradu ima kuhinju, ali da je tek svaka peta u funkciji. Najavljuju i veća ulaganja u opremanje i oživljavanje kuhinja širom Srbije. Kako bi đačka ishrana bila pod strožom kontrolom, ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je ranije, za "Novosti", da će uposliti sve kapacitete u prosveti. Objasnio je da, ako škole nemaju uslove, hrana može da im se dostavlja iz predškolskih ustanova, da se priprema u ugostiteljskim školama ili studentskim restoranima. To bi osiguralo ispravnost obroka, a uloga novog pravilnika je da poboljša njihov kvalitet.

Pravilnik je izradilo Ministarstvo prosvete u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". U njemu je navedeno je da se u ishrani ne preporučuju lisnata testa, pomfrit, gazirani sokovi, slatkiši... Preporučeni su meso, riba, povrće, žitarice, voće i druge zdrave namirnice. Propisan je i dnevni unos kalorija.

Pročitajte još: Kreativne radionice o zdravoj ishrani u prokupačkim školama

U Ministarstvu prosvete kažu da će proces promene navika u ishrani biti dug i da je školama potrebna saradnja roditelja, da oni deci zdrave namirnice daju i kod kuće.

Na nezdrave obroke đaka utiče i što većina škola iznajmljuje prostor pekarama ili prodavnicama koje nude slatkiše, pa deca često baš tu ručaju. U Ministarstvu prosvete kažu da pekare neće biti proterane iz škola, ali da uprava škole može da ih uslovi da ponude zdravije proizvode.

Nekada je većina škola imala svoju kuhinju, kuvarice su spremale obroke koji su servirani vrući. Danas uglavnom privatne firme snabdevaju škole obrocima, pa je poslednjih godina bilo i nekoliko trovanja, a roditeljske pritužbe na sadržaj u tanjiru su veoma česte. A mesečno za ručak i užinu izdvajaju između 4.500 i 6.000 dinara.

- Plaćali smo nekoliko meseci ketering, ali smo odustali kada nam se sin požalio da ne jede, jer je svaki obrok hladan - kaže majka jednog beogradskog osnovca. - Kada smo taj problem predočili u školi, rekli su nam da firma koja obezbeđuje obroke sarađuje sa velikim brojem škola, pa je naša poslednja u nizu i zato se hrana ohladi.

U školama kažu da ne mogu da utiču na izbor hrane i dobavljača, jer ih bira savet roditelja. Oni na javnoj nabavci biraju da li žele najjeftiniji ručak i užinu ili bolji kvalitet po višoj ceni.

- Možda bi ishrana bila bolja kada bi u savetu bilo roditelja učenika iz mlađih razreda, koji jedini i ručaju u školi, jer ostaju u produženom boravku. Roditelje starijih učenika, koji su uglavnom članovi saveta, baš briga šta naša deca jedu. Bar je tako u školi koju pohađa moje dete - kaže otac jednog učenika trećeg razreda.