Karen Šahnazarov: Amerika šuruje sa teroristima na KiM i Kavkazu

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

DVOLIČNOST Zapada, pre svega Vašingtona, na svojoj koži u nedavnoj prošlosti osetili su i Rusi i Srbi. U Vašingtonu imaju neshvatljiv stav prema teroristima, javno se zalažu za zajedničku borbu protiv terorizma, ali s njima šuruju kad im to zatreba. Tako je bilo na Kavkazu dok je trajao rat u Čečeniji, a zatim i na Kosovu i Metohiji.

Govori ovako, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", Karen Šahnazarov, jedan od najpoznatijih ruskih filmskih režisera. Uoči beogradske premijere filma "Rešenje o likvidaciji" (27. septembra), čiji je Šahnazarov producent, a koji se bavi terorizmom u Čečeniji, naš sagovornik naglašava da su tajne službe SAD i njihovi saveznici na razne načine pomagali teroristima u vreme rata na Kavkazu, bez obzira na to što se rukovodstvo SAD javno deklarisalo za zajedničku borbu protiv terorizma.

- Po istoj formuli su kasnije bili na strani albanskih terorista i separatista na Kosovu i Metohiji i otvoreno im pomogli da otrgnu taj deo Srbije. Zbog slične sudbine mi u Rusiji odlično razumemo i saosećamo sa Srbima - kaže Šahnazarov, koji je i direktor čuvenog koncerna "Mosfilm". - Uveren sam da će film, koji će se u Srbiji prikazivati pod naslovom "Ubiti po viđenju", vaša publika lako razumeti. To što je radio i što radi Zapad u Srbiji je ratovanje i protiv Rusije. Njima smeta svako zbližavanje Srbije sa Rusijom bez obzira na to što znaju da su to dva veoma bliska naroda iste religije, sličnog jezika i s povezanom kulturom i istorijom.

PROČITAJTE I: AMERIKA SPREMA ALBANCE: Ubrzali obuku za udar na sever KiM

* Zapadni političari često govore o Rusiji kao o "remetilačkom faktoru na Balkanu".

- Ko zna istoriju, lako može da primeti da je Zapadu stalno smetalo zbližavanje Rusije i Srbije. Sasvim je prirodno da Rusija i Srbija imaju odlične odnose u svim sferama.

* Kao producent filma odabrali ste temu borbe protiv terorizma, a krvavi rat u Čečeniji na Kavkazu mnogi pamte po zverstvima jednog od najvećih krvoloka, Šamilja Basajeva?

- Malo smo promenili prezime Basajevu u Bazdajev, jer se ipak radi o umetničkom filmu koji nije klasični dokumentarac. Inače, svi događaji u filmu su istiniti.

* Zašto baš sukob na Kavkazu?

- To je bolna tema za mnoge u Rusiji. I nama je cilj da se to vidi, pogotovo mlađe generacije, kako se to nikada više ne bi ponovilo. Poginulo je mnogo ljudi koji su ratovali sa obe strane, ali i civilnog stanovništva. Pouke moraju biti izvučene.

* U ratu na Kavkazu, s verskim fanaticima i separatistima iz Čečenije bili su i mnogi plaćenici iz arapskih zemalja?

- Ti plaćenici se nisu ni skrivali, a bez te pomoći iz inostranstva teško da bi oni dugo mogli da ratuju protiv ruske vojske i policije bez obzira na to koliko je Rusija tada bila slaba. Separatistima na Kavkazu su pomagale i zapadne tajne službe. Njima je bio cilj da naprave haos u Rusiji i raspale nacionalizam među muslimanskim stanovništvom u Tatarstanu i Baškiriji.

* Čini se da u tom sukobu zapadne tajne službe i ne skrivaju na čijoj su oni strani.

- U velikoj političkoj borbi za uticaj i teritorije, zapadne službe smatraju da su im dozvoljena sva sredstva. Bitno im je da ostvare svoje planove.

* Poslednje analize napravljene u Vašingtonu potenciraju priču o "ruskoj opasnosti po Balkan"?

- Mene iskreno raduje što u Srbiji srećem mnogo ljudi koji imaju simpatije prema Rusiji. Izjave i analize koje stižu iz Vašingtona doživljavam kao deo medijske borbe i ostatak hladnoratovske retorike. Kao što u Srbiji postoje ljudi koji vole Rusiju, tako i kod nas vole Srbe. Niko ne skriva da ima i onih koji su prozapadno orijentisani, i to im pravo niko ne uskraćuje. Međutim, postavlja se pitanje zašto su tim zapadnim analitičarima sumnjivi Srbi i Rusi koji su za još veće zbližavanje i bolju saradnju dveju bratskih zemalja.

PROČITAJTE I:Amerika gura podelu Kosova?

* Na raznim skupovima u Kremlju često govorite kako je potrebna veća briga za prijateljske zemlje i narode?

- Vrlo često govorim upravu na tu temu. Lično imam velike simpatije prema Srbima i duboko sam uveren da Rusija treba da ima bolju i konkretniju saradnju sa Srbijom i sa svim zemljama koje to žele.

* Stiče se utisak da ljudi u Srbi često imaju nerealna očekivanja od Rusije?

- U potpunosti razumem te ljude koji imaju velike nade od Rusije. Moramo shvatiti one koji imaju teške nevolje. Moraju imati nekakvu nadu. Što pre Rusija bude ekonomski, kulturno, naučno i vojno jača, ona će realno biti sposobnija da pomogne bratskom narodu.

* U više navrata ste izrazili želju da posetite Srbe na Kosovu i Metohiji?

- Vrlo rado bih posetio hramove na Kosovu i Metohiji. Što se tiče prikazivanja mojih filmova, ako uspemo da se organizujemo, naći ću vreme da odem u Kosovsku Mitrovicu i sretnem se s tamošnjim ljubiteljima filma.

* Nameravate li da jednog dana snimate sa srpskim kolegama u Srbiji ili u Rusiji?

- Voleo bih da zajedno napravimo film. Iako je još rano da o tome govorim, ipak ću vam reći da razgovaram s beogradskim režiserom Stefanom Đelineom, koji je u Moskvi studirao. Nadajmo se da će se ostvariti neki od planova.

* U Rusiji je premijera filma "Rešenje o likvidaciji" bila u vreme SP u fudbalu?

- Pogrešili smo jer smo imali premijeru kada je cela Rusija gledala fudbal. Ali ponovili smo predstavljanje filma i rezultati su dobri. Inače, osim u Srbiji, film će se prikazivati i u Kini, Japanu i Južnoj Koreji.

ISTINA Plakat za novo ostvarenje Karena Šahnazarova / Foto "Mosfilm"

PROŠLOST SE NE ZABORAVLjA

ŠAHNAZAROV je čest gost TV emisija i razlikuje se od mnogih učesnika umerenošću i poštovanjem prošlosti.

NjEGOV otac Georgij je bio savetnik Mihaila Gorbačova, poslednjeg predsednika SSSR-a.

U VIŠE navrata je ponovio da se, bez obzira na to što je SSSR imao slabosti, ne sme zaboraviti i mnogo toga što je bilo dobro i da u analiziranju prošlosti treba biti objektivan.