INTERVJU Zoran Lutovac: Većina u Srbiji želi suštinske promene
Šta vam vredi ideološko-programska čistota ili superiornost ako niste relevantni, ako niste u stanju bilo šta da promenite? Upravo to i odgovara aktuelnom režimu.
Komentara 0
Ovako za “Blic“ govori predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac i dodaje da vladajućoj koaliciji upravo odgovara da se Savez za Srbiju bavi svojim posebnostima, “dok oni lagodno vladaju Srbijom okupivši sve koje su mogli: od monarhista do komunista, od onih koji su za evroatlanske integracije do onih koji su za evroazijske integracije”.
Koji su najvažniji ciljevi Saveza sa Srbiju? Koliko ste zadovoljni odazivom građana na tribinama i šta očekujete od tih okupljanja?
- Najkraće rečeno, normalizacija Srbije je osnovni cilj. To, između ostalog, podrazumeva uspostavljanje vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobodnih medija i fer i poštenih izbornih uslova. To takođe podrazumeva ostvarivanje programskih ciljeva formulisanih u 30 tačaka. Na tribinama širom Srbije predstavljamo našu platformu oko koje smo se okupili i izborne ciljeve oko kojih smo se saglasili. Reakcija građana je jako dobra, probudila se nada da su promene moguće i da je stvorena ozbiljna alternativa sadašnjoj vlasti. To je veliko ohrabrenje za sve one koji žele suštinske promene, a oni su većina u Srbiji.
Da li će Savez za Srbiju da formira poslanički klub u sadašnjem parlamentu i kada?
- Nema potrebe da se formira poslanički klub Saveza jer pojedinačni klubovi imaju više prostora i više vremena za delovanje. Važno je da se održavaju konsultacije svih koji podržavaju Savez.
Dokle su stigli pregovori sa Borisom Tadićem o ulasku SDS u Savez za Srbiju? Da li će još neka stranka ući u ovaj savez?
- Očekujem povoljan ishod razgovora sa SDS-om, a da li će još neko da se priključi zavisi od toga da li će prihvatiti ciljeve i način delovanja Saveza. Iskreno se nadam da tu ima prostora za još autentičnih predstavnika opozicije.
Kakav je odnos Demokratske stranke sa pokretom “Dveri” u okviru ovog saveza?
- Vrlo korektan u okviru jasno definisanih ciljeva i formata zajedničkog delovanja.
Kako će poslanici DS koji su na glavnom odboru glasali protiv ulaska stranke u Savez za Srbiju sprovoditi politiku DS u Skupštini? Šta će biti s njima?
- U DS-u postoji sloboda govora i mogućnost da se o svim važnim pitanjima razgovara i raspravlja. Takođe, kao u svakoj demokratskoj stranci, kada se posle rasprave glasa i stranački organi donesu odluke, onda su svi dužni da te odluke sprovode, bilo da su glasali za takvu odluku ili protiv nje.
Da li su opoziciji potrebni novi lideri kako bi postigla bolje rezultate na izborima i koliko je njena razjedinjenost pogodovala aktuelnom režimu?
- Opoziciji je, pre svega, potrebna racionalnost. Potrebni su joj lideri i akteri koji su spremni da svoje uže ciljeve podrede opštem cilju: normalizaciji svakodnevnog i političkog života u Srbiji. Svi koji budu tvrdoglavo insistirali na posebnostima u dubokoj senci ispod cenzusa izgubiće svrhu postojanja, smisao delovanja. Šta vam vredi ideološko-programska čistota ili superiornost ako niste relevantni, ako niste u stanju bilo šta da promenite? Upravo to i odgovara aktuelnom režimu: da se bavimo našim posebnostima, dok oni lagodno vladaju Srbijom okupivši sve koje su mogli: od monarhista do komunista, od onih koji su za evroatlanske integracije do onih koji su za evroazijske integracije. Udruženi oko autokrate isključivo zbog sopstvenih interesa oni podstiču razlike u opoziciji kako bi sprečili udruživanje onih koji su za suštinske promene zbog opšteg interesa. Dakle, racionalnost nalaže da se ujedine autetične opozicione snage, nađe najmanji zajednički sadržalac na platformi opšteg dobra i da se stvori društvo u kojem savezi više neće biti potrebni, jer će svi politički akteri u normalnoj državi moći da predstave svoje programe i ravnopravno se bore za podršku građana. Tek kada Srbija postane uređeno društvo naše razlike postaće relevantne, tek tada će dobiti puni smisao. Do tada, dužni smo da kao odgovorni političari usmerimo sve snage da Srbiju učinimo normalnom zemljom.
Tema jedne od tribina Saveza za Srbiju bila je prodaja rudnika u Boru i PKB. Zbog čega smatrate da je ta prodaja štetna za Srbiju?
- Stručnjaci su ukazali na to da su te prodaje enormno štetne po Srbiju ne samo zato što su u pitanju značajni resursi nego i zato što se daju u bescenje i što, iskustvo nam govori, posle takvih investicionih aranžmana ostaju samo neprocesuirani štetni poslovi. To su samo drastični negativni primeri tranzicije iz nedovršene države u “zarobljenu državu”. Zakoni se u zarobljenoj državi kreiraju prema potrebama moćnih pojedinaca protivno interesu građana i države. Autokratska država je zarobljena uz pomoć političke i privredne elite koje su funkcionalno umrežene. Oni kontrolišu javno mnjenje i krčme javne resurse. Javne politike su u službi privatnih aktera koji u sprezi s političarima obebeđuju legalizovane privilegije. A sve se to prekriva tabloidnim banalnostima. I dok režimski mediji proizvode teme za odvlačenje pažnje, dobro uhodana mreža ljudi bliskih autokrati pustoši zemlju.
Status Kosova ne sme se prepustiti autokrati
Aktuelno je rešavanje kosovskog pitanja. Šta je po vama rešenje za ovo pitanje?
- Jedno je rešavanje svakodnevnih životnih problema na relaciji Beograd - Priština, a drugo je rešavanje statusa Kosova i Metohije. Što se tiče rešavanja svakodnevnih životnih problema ljudi, to bi trebalo činiti odmah, bez odlaganja. To podrazumeva slobodan protok ljudi, robe i kapitala, promenu javnog diskursa koji je ksenofobičan i konfliktan u pomirljiv i nepolitizovan. Neophodno je stvaranje političkih, medijskih i socijalnih pretpostavki za otklanjanje ili bar umanjenje konfliktnog potencijala. Na drugoj strani, rešavanje statusa se ne sme prepustiti autokrati koji sam donosi odluke. To je posao za normalnu demokratsku državu u kojoj umesto vladavine jednog čoveka imate delotvornu podelu vlasti, vladavinu prava i slobodne medije u kojima se mogu čuti različita mišljenja. Čak je i referendum, kao nesumnjivo demokratska tekovina, u rukama autokrate samo instrument za sprovođenje sopstvene volje.