CRNA GORA MEĐU NAJSIROMAŠNIJIM U EVROPI: Plata tanka za ceo mesec

NAJNOVIJI podaci Evropskog statističkog zavoda - Eurostata ukazuju da je Crna Gora među najsiromašnijim državama na kontinentu, dok kupovna moć njenih građana nije ni pola evropskog proseka. Tek na 46 odsto kupovne moći! Da je, kao takva članica Evropske unije, bila bi čvrsto na začelju. Nezaposlenost postaje rak-rana crnogorskog društva, jer je bez posla oko 50.000, uglavnom mladih ljudi, što je grad veličine Bijelog Polja. U toj dugoj koloni čekanja nalaze se hiljade visokoškolaca, a među njima i doktori nauka, magistri, lekari, stomatolozi, inženjeri, diplomirani pravnici i ekonomisti, vaspitači i nastavnici, menadžeri...

Prosečna plata ne puni potrošačku korpu. Mesečna zarada u proseku iznosi 512 evra, dok je ukupna vrednost minimalne potrošačke korpe za avgust bila 638,70 evra. Od toga, prema podacima MONSTAT-a, izdaci za hranu i bezalkoholna pića su iznosili 263,70 evra, a za neprehrambene proizvode i usluge 375 evra.

Pročitajte još -CG: Plata niska - doprinosi visoki

Na ove sumorne podatke nadovezuje se i 30.000 korisnika socijalnih davanja, oko 100.000 građana čija primanja su niža od prosečnih, dok oko 8.000 penzionera prima mesečno svega 120 evra. Procena UNICEF-a je da u Crnoj Gori najmanje 15.000 dece živi u siromaštvu.

- Svaka četvrta osoba u Crnoj Gori je zaposlena, na njen račun dođu po jedan učenik, penzioner i nezaposleni, ili radnik na crno - poručuju iz pokreta Alternativa. - Da bi ekonomski sistem Crne Gore bio održiv na dugi rok potrebno je da na ove tri osobe dođe makar devet radnika. Ekonomija i zaposlenost obično su poslednje teme o kojima se raspravlja u državnom parlamentu, a pitanja plata i prava radnika su obično među najmanje pominjanim temama u Crnoj Gori. Ono što zabrinjava jeste činjenica da u zemlji imamo najmanje 100.000 nezaposlenih koji čekaju posao duže od tri godine.

Da Crna Gora prolazi kroz period najdublje ekonomske krize mišljenja je Miomir Vojinović, funkcioner Socijalističke narodne partije.

- Poslednji pokazatelji ne predviđaju nimalo optimizma i nažalost govore samo u

Prvog januarskog dana ove godine u Crnoj Gori se porez na dodatu vrednost umesto po dotadašnjoj stopi od 19 odsto, obračunava po novoj od 21 odsto. Pored većeg PDV-a, tu su nove akcize na duvanske proizvode, etil-alkohol i gazirana pića sa dodatkom šećera.

OTPLATA DUGOVA

DO 2020. Crna Gora će morati da vrati 1,23 milijarde evra duga. To su podaci iz nacrta programa ekonomskih reformi za period od 2018. do 2020. godine, koju je Vlada Duška Markovića utvrdila. Prema tim podacima, na naplatu ove godine čeka 106 miliona evra, naredne 573, a poslednje, preostalih 553 miliona. Nedostajući novac u državnoj kasi kojim će se otplatiti dug, finansiraće se uz pomoć Svetske banke koja je Vladi aminovala garanciju od 80 miliona evra.