Roditelji svakog četvrtog deteta u Srbiji nisu u braku, a evo kako stručnjaci to objašnjavaju
Svako četvrto dete u Srbiji rođeno je u vanbračnoj zajednici. Od 2000. godine broj vanbračno rođene dece u našoj zemlji konstantno raste i povećan je sa 20 na 26 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Komentara 0
Najmanje vanbračne dece rađa se u Grčkoj i u Hrvatskoj, dok je najveći procenat u Francuskoj, Sloveniji i Austriji, visokorazvijenim zemljama, pokazuju podaci statističkog ureda Evropskih zajednica. Pozicioniranost Srbije među 50 zemalja pokazuje da naša država malo zaostaje za zemljama sa visokim standardom, gde se žene po pravilu lakše odlučuju na vanbračno dete - dok je broj dece rođene van braka povećan u Evropskoj uniji sa 27,3 odsto u 2000. godini na 42,6 odsto u 2016. godini, u Srbiji je povećan sa 20,7 odsto na 25,9 procenata. Sličan trend rasta zabeležen je i u Italiji, Rumuniji i u Švajcarskoj (vidi tabelu). S druge strane, broj vanbračne dece smanjen je u Rusiji sa 29,2 na 22,5 odsto, ali i u Turskoj, gde je svega 2,9 odsto dece rođene van braka.
Stručnjaci tvrde da su žene poslednjih desetak godina postale mnogo samostalnije. U Srbiji je danas mnogo više dama koje su u međuvremenu uspele da se domognu visokih funkcija i dobro plaćenog posla. Zahvaljujući stambenim kreditima mnoge od njih su obezbedile i krov nad glavom, a kroz povraćaj PDV na kupovinu prvog stana i mnoge od njih su i oročile novac u banci Razloga, kako tvrde, za rast vanbračne dece u Srbiji može da bude nekoliko - od toga da su žene sve sposobnije da sebi i detetu obezbede sve neophodno za život, ali i činjenice da vanbračna zajednica sve manje tabu tema u Srbiji, kao što je to slučaj u tradicionalnijim zemljama poput Turske, Grčke, čak i Hrvatske.
Vesna Tomić, socijalni psiholog, veruje da je jedan od ključnih razloga samostalnost žena.
- Verovatno su sigurnije u svoje sposobnosti, imaju posao, situirane su, i to su razlozi zbog kojih bi mogli da odluče da same sa decom idu kroz život - ocenila je Tomić za “Blic”.
Trend razvijenih zemalja pratimo i u pogledu pomeranja granice starosti u momentu rađanja. Prosečna starost žena pri rađanju u Evropskoj Uniji povećana sa 29 godina u 2001, na 30,6 godina u 2016, a u Srbiji sa 25,7 godina u 2000. na 29,1 godina. Prosečna starost prvog rođenja kod žena u Srbiji povećana je istovremeno sa 24,1 godina na 27,8 godina. U proseku najstarije rađaju Italijanke (31) i Špankinje (30,8).
Ista prava kao i u braku
Deca rođena u vanbračnoj zajednici imaju, inače, ista prava kao ni deca rođena u braku. Oni nasleđuju svoje roditelje koji su dužni da ih izdržavaju do punoletstva. Dete može da nosi prezime oca ili majke, u zavisnosti od njihovog dogovora. Nakon rođenja, dete moraju prijaviti oba roditelja, a dodatne administrativne komplikacije nastaju ukoliko su roditelji prijavljeni na različitim adresama.