Izvor: Objava, 14.Sep.2018, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БАРОК

Стил у ликовним уметностима, архитектури, литератури и музици, чији је назив у почетку означавао нешто мање вредно у односу на једноставне ренесансне естетске површине. Појавио се у Италији крајем XVI века, а касније обухватио читаву Европу и трајао до средине XVIII века, тј. до појаве класицизма.

Главна обележја барокног стила су претераност у изразу, декоративна раскош, патетика и бујност.

Барокне грађевине (дворови, палате, цркве) одликују се кићеним фасадама и богатом унутрашњом декорацијом.

У вајарству долази до изражаја натурализам у моделовању људског тела, које се приказује у смелим ставовима и разиграним покретима.

У сликарству барока јавља се велики број генијалних уметника; у Италији: Каравађо, породица Карачи, Гверчино и др.; у Шпанији: Ел Греко, Муриљо и Веласкез; у Француској Пусен; у Фландрији Рубенс и Ван Дајк, а у Холандији Рембрант, Халс и Вермер. Српски најпознатији барокни сликари су Крачун и Чешљар. У Боки которској најзначајнији сликар барока је Трипо Кокоља.

Барок у музици израстао је из ренесансе, и приближно трајао од 1600. до 1750. Насупрот дотадашњој полифонији јавља се монодија (тј. једногласно певање с пратњом). Опера има типичне барокне карактеристике бујност и претрпаност, које се одражавају у раскошној вокалној виртуозности. Уз оперу, ораторијум и кантату, као најважније вокално-инструменталне форме, појављује се и низ инструменталних облика, нпр. свита, соната, концерт и фуга. Главни представници барокне музике у Италији су Монтеверди, Алесандро и Доменико Скарлати и Вивалди, а у Немачкој Бах и Хендл.