DANAS NASTAVAK DIJALOGA U BRISELU Priština je u haosu i PRETI, a evo kakve su pozicije zauzele VELIKE SILE
Oprečni stavovi oko rešnje "kosovskog čvora", prozivke, odlaganje sednica, zabrana ulaska srpskim zvaničnicima na KiM... Sve ovo dešavalo se samo nekoliko dana pred današnji nastavak razgovora Beograda i Prištine u Briselu.
Komentara 0
Učesnici dijaloga su poznati, srpski i kosovski predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, zajedno sa posrednicom, šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini.
Da li će do susreta i doći do kasno sinoć bilo je krajnje neizvesno. Jer, prema saznanjima "Blica", nastavak dijaloga doveden je u pitanje.
- Albanska strana još nije potvrdila učešće - kratko je juče potvrdio izvor "Blica".
Sve ostalo je potpuna nepoznanica, od toga da li će biti reči o pravno obavezujućem sporazumu, korekciji granica o kojoj se u poslednje vreme sve više govori kao o potencijalnom rešenju, do toga kakav je opšti stav EU po tom pitanju, i da li je ono uošte "na stolu".
Predstavnici pojedinih svetskih i evropskih sila takođe iznose svoje viđenje stvari, koje nije jedinstveno, već suprotno, dok analitičari govore "za" i "protiv" određenih rešenja, pre svega onog koji predviđa korekciju granica.
Na to treba dodati i da su prištinske vlasti u potpunom su haosu jer, sa jedne strane žele da se Tačiju u razgovorima pridruži i vladin tim, koji je inicirao premijer Ramuš Haradinaj, ali koji nije uspeo da "prođe" Skupštinu i dobije "zeleno svetlo", tako da Tači do daljnjeg ostaje glavni i jedini politički pregovarač sa Beogradom.
Haos u Prištini
U međuvremenu, srpski predsednik planira posetu južnoj srpskoj pokrajini, odakle pak stižu pretnje sa najviših mesta u kosovskom parlamentu, a desilo se i da je direktoru Kancelarije za KiM, po spostvenom priznanju, zabranjen ulazak na Kosovo.
Osim toga, primetno je i sve veće angažovanje SAD kada je reč o Kosovu, pa čak i promena do sada prilično tvrdog stava kada je reč o kosovskoj nezavisnosti. Zbog svega ovoga, pitanje je šta očekivati od sutrašnjeg nastavka dijaloga između Vučića i Tačija koji, kako se priča na obe strane, ulazi u završnu fazu.
Međutim, šta će od njega biti, niko sa sigurnošću nemože da zna i tvrdi, ali to Ivica Dačić, srpski šef diplomatije i zvanično kaže.
- Ne zna šta se uopšte može očekivati od sutrašnjeg dijaloga u Briselu. Jedino sam siguran da se u Briselu neće razgovarati o dve opcije koje se pominju, a to je opcija Prištine koja smatra da celo Kosovo treba da bude nezavisno i da Srbija treba to da prizna. Druga je da je Kosovo autonomija unutar Srbije. Ni jedna ni druga tema neće biti predmet tih razgovora - rekao je Dačić.
Kazao je i da cela Evropa i svet pozivaju da se dođe do dogovora i pravno obavezujućeg sporazuma, a da su upravo kosovske vlasti glavna prepreka za to.
Činjenica jeste da i evropski i svetski lideri jesu za to da se dođe do dogovora, ali i oni imaju svoje viđenje stvari.
SAD: Podržavamo sve o čemu dve strane žele da pregovaraju
Kada je reč o Americi, pre izvesnog vremena odjeknula je izjava Džona Boltona, savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, koji je rekao da se SAD se neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ali i da postoje "novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju".
- Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo - rekao je on.
Nakon ove izjave usledila je "američka ofanziva", pa je pomoćnik državnog sekretata SAD Ves Mičel telefonom razgovarao istog dana, u razmaku od sat-dva, sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem, kojima je pružio podršku kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Tih dana i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot posetio je Kosovo, a narednih dana se očekuje dolazak američkog senatora Rona Džonsona, koji u okviru svoje balkanske ture dolazi i u Srbiju, ali i na Kosovo.
Nemačka: Zaokret posle razgovora Merkel i Trampa
Za razliku od Amerike, stavovi evropskih lidera nešto su drugačiji, pre svega nemačke kancelarke Angele Merkel koja je isprva rekla da menjanja granica na Balkanu nema ali je nakon toga, ali i nakon razgovora sa američkim predsednikom Trampom, čini se, pomalo ublažila stav rekavši da su se saglasili da podržavaju sve razgovore koji vode ka cilju - rešenju između Beograda i Prištine.
- Ali, govorimo da je naravno teritorijalna celovitost kakva je sada stvorena jedna vrednost, i moramo biti oprezni da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama - rekla je Merkel.
Francuska: Makron protiv menjanja granica na Balkanu
Iako zvaničnog stava Francuske još uvek nema, osim što je poznato da je ova zemlja priznala kosovsku nezavisnost i da se zalaže za dijalog, pojavile su se spekulacije da je i francuski predsednik Emanuel Makron oštar protivnik menjanja granica na Balkanu, što u slučaju Kosova znači da je protiv korekcije ili razmene teritorija.
EU: Brisel podržava dogovor Srba i Albanaca
Međutim, evrospki zvaničnici, poput komesara za proširenje Johanesa Hana koji je, govoreći o idejo o razmeni teritorija, kazao da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova, istakavši da to rešenje ne sme ići na štetu stabilnosti Zapadnog Balkana.
- Mislim da to treba ostaviti njima, neka oni o tome raspravljaju. Sada vrlo jasno znaju šta su naši uslovni okviri i smatram da, ako želite nešto postići, trebati razmišljati i izvan kutije. Ja sam za rešavanje bilo kakvog bilateralnog sukoba, ali svako rešenje mora doprineti široj stabilnosti ovog regiona, tako da to bilateralno rešenje ne ide na trošak drugih u regionu - kazao je on.
Sličnog stava su i austrijski zvaničnici, poput kancelara Sebastijana Kurca i predsednika Austrije Aleksandra Van der Belena.
Rezerve prema ovakvoj ideji ima i Velika Britanija. Pre desetak dana ambasador ove zemlje u Beogradu Denis Kif rekao je da ta zemlja, koja je u procesu izlaska iz EU, smatra da rasprava o mogućoj podeli ili promeni granica Kosova, razgraničenju ili razmeni teritorija mora uzimati u obzir sva pitanja, rizike i cenu. Kazao je i da "bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora da bude realna i dostižna".
Britanija iza Haradinajevog pokušaja marginalizacije Tačija?
Inače, spekulisalo se da upravo Velika Britanija stoji iza odluke kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da u pregovore između Beograda i Prištine uvede pregovarački tim, koji bi uz Tačija učestvovao u razgovorima.
Rusija i Kina neće priznati Kosovo
Da će podržati rešenje koje god pronađu Beograd i Priština stav je Rusije koji se nije promenio. Zvaničnici ove zemlje su to u više navrata govorili, i toga se i dalje drže, ali ističu i da ova zemlja neće priznati kosovsku nezavisnot.
Isto misli i Kina, koja takođe ne priznaje Kosovo kao suverenu državu i da ga, kako je skoro rekao ambasador ove zemlje u Srbiji Li Mačang, smatra delom Srbije.
U epilog razgovora ne želi da ulazi ni EU, ako je suditi po izjavi portparolke Evropske komisije Maja Kocijančić, koja je rekla da "EU kao posrednik ne želi da ulazi u spekulacije o mogućim rezultatima sastanka kao ni o detaljima mogućeg rešenja".
Današnji sastanak predsednika Srbije i Kosova zakazan je za 9 sati ujutru u zgradi Evropske službe za spoljne poslove. Oni će najpre odvojeno razgovarati sa visokom predstavnicom, nakon čega će uslediti i trilateralni sastanak. Očekuje se da se razgovori u Briselu završe u ranim poslepodnevnim satima.
(Lana Gedošević)