Lečenje afti i groznice

Zašto nastaju afte?

Uzrok nije poznat. Prema nekim studijama, mogao bi da leži u hiperosetljivosti na bakterije u usnoj duplji ili u padu imuniteta usled nekog stresa ili traume. Lezije mogu da nastanu u bilo kom delu usne duplje, na jeziku, usnama, sivkastožućkaste su boje, sa erimatoznim tkivom koje ih okružuje. Većina lezija traje od sedam do četrnaest dana i nestaje sama od sebe, bez lečenja.

Okidač afti može da bude i hrana, na primer limun i drugo voće i povrće koje sadrži dosta kiselina (pomorandže, ananas, jabuke, smokve, paradajz, jagode...). Nastanak afti mogu da izazovu i oštra površina zuba, proteze i druga dentalna medicinska sredstva.

Afte mogu biti ozbiljan zdravstveni problem ukoliko su uporne i javljaju se više od tri do pet puta godišnje, a posledica su pada imuniteta, nekih bolesti kao što je celijačna ili Kronova bolest, nedostatka nekih nutrijenata poput cinka, vitamina B12, folne kiseline, gvožđa...

Koji preparati mogu da pospeše zalečenje afti?

To su obično preparati koji sadrže lokalne anestetike kako bi ublažili bol, protektanti (na bazi metilceluloze, pektina...) i sredstva za čišćenje rana. Protektanti bubre, postaju viskozni u usnoj duplji i adhezuju se za meko tkivo. Njih nije preporučljivo upotrebljavati svakodnevno jer to može dovesti do oštećenja tkiva usne duplje i pospešiti rast i razvoj bakterija i gljiva.

Od sredstava za čišćenje rana koristi se, između ostalog, 3% hidrogen-peroksid...

Trebalo bi izbegavati preparate koji sadrže mentol, fenol, kamfor, eugenol, jer iritiraju sluzokožu. Acetilsalicilnu kiselinu nikako ne bi trebalo otapati u ustima niti stavljati na ranu radi smanjenja bola, pošto bi se tako samo pogoršalo stanje lezije.

Da li se nastanak afti može sprečiti?

Iako se kod osoba koje su im sklone afte često vraćaju, njihova pojava mogla bi da se proredi izbegavanjem ljute i kisele hrane i žvakaćih guma koje iritiraju usnu duplju, pranjem zuba mekanom četkicom između obroka i korišćenjem konca za zube. Održavanjem higijene usne duplje uklanjaju se ostaci hrane koji u nekim slučajevima mogu biti izazivači afti.

Lekara, odnosno stomatologa, trebalo bi posetiti ako se pojave neuobičajeno velike afte, ako se šire, traju duže od tri nedelje i ako ih prati nepodnošljiv bol koji nije moguće smiriti OTC preparatima ili izbegavanjem iritirajuće hrane. Lekara bi trebalo posetiti i ukoliko se javi otežan unos tečnosti ili visoka temperatura.

Koja je razlika između groznice i afti?

Kod herpesa koji se ispoljava u vidu crvenih vezikula ispunjenih tečnošću koje posle određenog vremena pucaju i na čijem mestu nastaje krasta, uzročnik je virus herpes simplex tipa I (HSV-1). Nastanak herpesa obično isprovocira stres, manja infekcija, visoka temperatura ili sunčeva svetlost. Groznica se obično pojavljuje na usnama i svaki sledeći put uglavnom izbija na istom mestu.

Kako se prenosi HSV?

Virus herpes simplex je zarazan i prenosi se direktnim kontaktom čak i ako se herpes još nije ispoljio. Obolele osobe najviše su zarazne kada se pojavi plik na usnama. Kada on prsne, pojavljuje se krasta i opasnost od zaraze se smanjuje. Međutim, ako se nalazi u pljuvački, virus se može preneti sa osobe koja je već preležala groznicu iako groznice nema na usnama.

Postoji mit da se virus prenosi preko peškira i drugih kontaminiranih površina, ali takav način prenošenja skoro je nemoguć.

Zašto se posle prve infekcije herpes ponovo ispoljava?

Posle prve infekcije virus ulazi u nervnu ćeliju i putuje dok ne dođe do gangliona. Tu se zadržava u latentnoj fazi. Povremeno se može razmnožavati i nervnim vlaknima ponovo stići do kože, gde će se ispoljiti. Način na koji se sve to dešava još nije jasan, ali se zna da njegovo ispoljavanje može biti udruženo sa prehladom, visokom temperaturom, gripom, ultravioletnim zračenjem, to jest izlaganjem suncu, stresom, padom imuniteta i hormonalnim promenama, menstruacijom, povredama kože... Nekad ne postoji poseban razlog za vraćanje herpesa. Kada se vraća, obično se ispoljava na manje-više istom mestu. Učestalost pojavljivanja može biti od jednom mesečno do nekoliko puta godišnje.

Ljudi koji su skloni herpesu obično imaju prepoznatljive simptome neposredno pre nego što se virus ispolji. To su peckanje, crvenilo, bol u usnama i oko njih.

U kojim je slučajevima potrebno zatražiti pomoć lekara?

Retki su slučajevi u kojima je groznica ozbiljno stanje. Kada se ispoljava veoma često, lekar prepisuje lekove koji se piju svakodnevno.

U svakom slučaju, kada se prvi put dobije herpes labialis, simptomi mogu biti teži od onih kada se vrati i ponovo ispolji. Tako se mogu javiti temperatura, natečene limfne žlezde, krvarenje desni ili ulcerozne rane u usnoj duplji. Simptomi mogu potrajati nekoliko dana. Groznica se obično zaleči za dve do šest nedelja i ne ostavlja ožiljak. Većina ljudi u kontakt sa virusom prvi put dođe u detinjstvu. Ukoliko se zbog herpesa otežano pije ili jede, može nastupiti dehidratacija, pa treba obratiti pažnju da se to ne desi.

Kod onkoloških pacijenata koji su na hemoterapiji, zbog oslabljenog imuniteta može nastati teži oblik herpesa, pa je potrebno posetiti lekara da bi se sprečile komplikacije.

U veoma retkim slučajevima herpes simplex može da zahvati mozak. Tada pacijenti imaju visoku temperaturu koja je udružena sa konfuzijom. Takav vid infekcije zahteva hospitalizaciju pacijenta i infuzionu terapiju antiviroticima.

Takođe u ređim slučajevima, može se ispoljiti i na prednjoj strani noge i tada nastaje erythema nodosum. To oboljenje obično se samo zaleči za tri do šest nedelja. Pacijent može da zatraži pomoć lekara, koji će mu prepisati lekove da bi se stanje brže popravilo.

Kako sprečiti širenje herpesa među decom?

Decu bi trebalo navikavati da češće peru ruke, sprečiti ih da dele igračke koje stavljaju u usta i povremeno dezinfikovati igračke. Decu koja imaju herpes treba ostaviti kod kuće sve dok se ne stvore kraste. Kada im se stavlja mast na mesto zahvaćeno herpesom, neophodno je staviti rukavice.

Kako bi trebalo tretirati herpes labialis?

Na herpes bi trebalo stavljati samo preparate koji imaju dovoljno masnu podlogu kako bi se sprečilo njegovo povređivanje i pucanje. Lokalni anestetici u masnim podlogama mogu da smanje bol. Ne preporučuje se upotreba iritantnih supstanci kao što su mentol i kamfor, kao ni masti na bazi kortikosteroida. Herpes bi trebalo prati blagim sapunom i održavati higijenu.

Stavljanjem hladnog, vlažnog peškira na predeo oko herpesa tri puta dnevno po dvadesetak minuta smanjuje se crvenilo i natečenost usana. Tablete i ostali preparati ibuprofena i paracetamola mogu ublažiti bol.

Ako se pojavi sekundarna infekcija, onda se prepisuju masti na bazi antibiotika bacitracina ili sl., a lekar će prepisati i sistemski antibiotik ako je neophodno.

Pacijenti kojima sunčevi zraci isprovociraju pojavu herpesa na usnama trebalo bi da koriste lipstik sa zaštitnim faktorom.

Koji se lekovi koriste da bi se ubrzalo zalečenje?

Lokalni preparati na bazi antivirotika kao što je, recimo, aciklovir 5%, u hidratantnoj podlozi koriste se više puta dnevno (četiri puta), što može skratiti trajanje hepresa na usnama i smanjiti učestalost njegovog vraćanja. To u svakom slučaju prepisuje i određuje lekar.