Rumunija: Nije kasno za lustraciju

Za zakon su glasala 203 poslanika, 40 je bilo protiv, a 12 poslanika je bilo uzdržano.

Zakonom o lustraciji predviđeno je da se osobe koje su zauzimale položaj u strukturama komunističke vlasti i represivnog organa Sekuritatea, ne mogu tokom pet godina kandidovati niti biti imenovane na javne funkcije.

Reč je o osobama koje su za vreme komunističkog režima, 1946-1989, zauzimale položaje u rukovodstvu komunističke partije i bile plaćene za to, u državnim organima, propagandnim strukturama i u represivnoj službi Sekuritatea.

Lustrirane osobe ne mogu biti na položaju predsednika države, premijera, ministra, poslanika, senatora, člana Visokom saveta magistrata, lokalnih savetnika, predsedničkih savetnika, sudije Ustavnog suda i u drugim sudskim ili državnim institucijama.

Zakon o lustraciji nije usvojen 20 godina od pada komunističkog režima, jer su u parlamentu i drugim značajnim državnim istitucijama bile osobe koje bi bile na udaru tog zakona, a ima ih i danas.

Predsednik Komisije za pravosuđe i ljudska prava Danijel Buda izjavio je nedavno da Zakon o lustraciji ima "veliku manu, a to je da dolazi isuviše kasno".

Bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku ocenio da je Zakon o lustraciji "jedna glupost" i da je "nenormalno da se takav zakon usvaja 2010. godine".

Da je taj zakon usvojen pre 20 godina, Ilijesku ne bi bio predsednik Rumunije od 1990. do 1996. i od 2000. do 2004, jer je ranije zauzimao visoke funkcije u komunističkom aparatu. On je od prvog dana rumunske revolucije, u decembru 1989. godine, preuzeo vlast.

Nevladina organizacija "Timišoara" je u martu 1990. godine objavila Temišvarsku deklaraciju u kojoj se traži da svi bivši komunistički aktivisti i pripadnici represivne službe Sekuritatea izgube pravo da budu birani tokom nekoliko mandata.

Veliki deo rumunske javnosti ocenjuje da bi zemlja mnogo dalje stigla i bolje izgledala da je pre 20 godina usvojen Zakon o lustraciji.