Loše prognoze za nemačke banke
31. avgust 2018.
Nastup nije trajao ni šest minuta – ali je poruka bila snažna. „Ne želim nikoga da plašim“, rekao je Stjuart Grejem na početku svog kratkog obraćanja na Bankarskom kongresu u Frankfurtu. I dodao: „Ali moram da vam kažem da gotovo niko od mojih klijenata ne smatra da je ulaganje u nemački bankarski sektor dobra ideja.“
Čovek koji je to rekao nije bilo ko. Grejem je veoma ugledan analitičar u svetu financija. Među njegovim klijentima iz analitičke kuće „Autonomous Research“ su brojni bogati investitori iz čitavog sveta. A oni očigledno, kao i Grejem, nemačkim bankama prognoziraju mračnu budućnost.
„Niske procene vrednosti njihovih deonica jasno pokazuju da investitori imaju velike sumnje vezane uz te banke.“ Taj crni scenario Grejem je izneo na samom kraju svog izlaganja.
Velika transformacija
I drugi učesnici bili su jedinstveni u oceni da su izazovi veliki: bankarski sektor se nalazi u istorijskoj transformaciji. Razlog za taj „potres“ je – digitalizacija. „Korenita promena koja je pred nama zaseniće sve što smo doživeli od 1996“, kaže šef Dojče banke Kristijan Zeving. Ta 1996. odabrana je manje-više proizvoljno, verovatno zato što je te godine prvi put održana ovakva konferencija bankara u organizaciji poslovnog lista „Handelsblat“.
Promene su u svakom slučaju ogromne. To se proteklih nedelja prilično jasno moglo zaključiti na osnovu uspona firme „Wirecard“, koja se specijalizovala za onlajn-plaćanja i koja bi sledeće nedelje, kako se očekuje, mogla da „zameni“ Komercbanku na nemačkom berzanskom indeksu „Dax“ u Frankfurtu.
Martin Cilke, šef Komercbanke, reaguje sportski: „To neće imati značajnije posledice po naše poslovanje. Ako me pitate da li mislim da je to lepo, onda kažem: Ne, ne mislim da je to nešto lepo. Ali i to je neka vrsta pomoći. Shvatimo to kao motivaciju.“
„Wirecard“ u narednim mesecima verovatno neće „pokopati“ samo Komercbanku. Ta firma osnovana 1999. danas je, što se tiče berzanske vrednosti, pretekla i Dojče banku. Šef Dojče banke Zeving tome javno ne pridaju veliku važnost. Minhenski „Wirecard“ se doduše, kako kaže Zeving, „uspešno etablirao kada je reč o platnom prometu“. Ali poređenja s klasičnim bankama nisu na mestu, jer, smatra Zeving, firme iz sektora finansijske tehnologije, tzv. Fintech, s njima ne mogu da se porede.
Planovi za budućnost
„Wirecard“ je zaista specijalizovan za područje onlajn platnog prometa i svojim mušterijama nudi samo delić aktivnosti koje klasične banke nude svojim klijentima. Tih ostalih aktivnosti Kristijan Zeving želi da se čvrsto drži i ubuduće. Njegov cilj, kako je rekao, nije da bude u samom svetskom vrhu na svim poljima delovanja – ali Dojče bank je u određenim segmentima globalno na jednoj od top-pozicija. Npr. što se tiče trgovine devizama, kaže šef najveće nemačke komercijalne banke.
Zbog toga, a i zato što to zahteva veći broj klijenata, Dojče bank i ubuduće mora da ostane aktivna u sektoru investicionog bankarstva, gde je u proteklom periodu slabije poslovala. Naročito se ne sme odustati od globalne orijentacije, naglašava Zeving: „Taj globalni portfolio – u to sam čvrsto uveren – danas je za našu nacionalnu ekonomiju važniji nego ikada od pada Berlinskog zida.“
Pritom je i službenicima Dojče banke: „Pritisak po pitanju konsolidovanja tržišta u Evropi znatno će porasti“. Dakle, za očekivati je nove fuzije, nova preuzimanja: „Evropi nije potrebno što je moguće više banaka, Evropi vu pre svega potrebne jake banke.“ Nema sumnje da Zeving u tom društvu vidi i svoju banku.
Osim digitalizacije, moraju se savladati i drugi izazovi: niske kamatne stope, političke krize, trgovinski sporovi, povratak nacionalizma u mnogim regionima sveta, kao i aktualni problemi u Turskoj. A predstojeći Begzit i da ne spominjemo. Dvojica vodećih ljudi u nemačkom bankarstvu pokušala su da šire optimizam. Komercbank se nalazi na dobrom putu u digitalni svet, Dojče banka je tako stabilna kao što to odano nije bila, tvrdi Zeving.
„Teška budućnost“
I naravno da je Stjuart Grejem nakon toga delovao kao strašilo: „Sve segmente nemačkog bankarstva verovatno očekuje teška budućnost“ – tako je glasila njegova prognoza. Teška budućnost i za one „manje“ banke, koje su s desetinama hiljada filijala uvek bile blizu svojih mušterija (poput štedionica), a sada im upravo broj filijala u digitalnim vremenima postaje sve veći teret. Teška vremena i za „velike“, poput Dojče banke i Komercbanke, zato što im niske kamatne stope u evrozoni „jedu“ dobit.
Pored tog gubitka, digitalnu transformaciju otežava im i menadžment i dugotrajni procesi donošenja odluka. „Naročito je ugrožena Dojče banka, u idućih godinu-dve. Potreban joj je pozitivan razvoj svetske ekonomije, odnosno podrška tržišta. Nažalost“, zaključio je Grejem, „bojim se da to neće biti slučaj.“