POLJOPRIVREDNICI U SUKOBU SA ULJARIMA Traže istragu o otkupnoj ceni, mogućim kartelima i monopolskom položaju na tržištu
Posle protesta poljoprivrednika protiv uljara u ponedeljak, u prvi plan je izbilo pitanje da li tržište ima mehanizme za realno određivanje cena, šta su karteli i zloupotreba monopolskog odnosno dominantnog položaja na tržištu.
Proizvođači suncokreta danas su zatražili od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita rad velikih uljara koje optužuju za dogovoreno spuštanje otkupne cene te kulture. Smatraju da su veliki naterali manje otkupljivače da slede njihovu cenovnu politiku, navodi RTS.
- Kada je najveća uljarica u Srbiji "Viktorija" izašla sa cenom od 28 dinara i oni sad izlaze sa tom cenom, pa se pitamo kako su ranije mogli da nam plate 34-35 dinara, a sada nam daju 28 dinara - kaže Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Poljoprivrednik iz Stare Pazove Janko Turčan kaže da proizvođačka cena dolazi do cifre od 32 dinara, a da sa 28 nemaju nikakva pokrića.
Poljoprivrednik iz Požarevca Ivan Vučković navodi da će odustati od zemlje pod suncokretom, nakon što su stradali i rod kukuruza i rod pšenice.
U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da će pokrenuti istragu o ovom slučaju, ali i o mnogim sličnim koji su se našli u novinskim tekstovima, o kojima su dobili prijave građana, ali i kada tokom redovnih provera posumnjaju na povredu konkurencije.
- Pošto mi idemo u nenajavljene uviđaje u momentu kada već imamo određene indicije da je došlo do povrede konkurencije, ja mislim da u 80 odsto slučajeva dobijemo dokaze koji dovedu do toga da izdamo rešenje da je određena firma povredila konkurenciju - kaže Gordana Bulatović iz Komisije.
Otkupom suncokreta u Srbiji bavi se desetak kompanija, pa mnogi smatraju da je gotovo nemoguć cenovni dogovor toliko različitih privrednih subjekata.
- To su lokalne uljarice, to je "Bimal" iz BiH, to su veliki globalni igrači kao što su "Kargel", "Bunge". U slučaju da se dokaže da su se tajno međusobno dogovarali da zajednički definišu cenu, u pitanju je cenovni kartel, što je zabranjena praksa - kaže redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Dragan Lončar.
Najstroža kazna koju Komisija može da odredi učesnicima u kartelu je do deset odsto godišnjih prihoda, a najstroža do sada izrečena je četiri odsto.
I dok iz najvećih uljara stižu saopštenja da su cenu suncokreta formirali na osnovu cena u zemljama u okruženju, poljoprivrednici kao counterargument ističu da se u Rumuniji, na primer, ali i u drugim državama EU suncokret plaća po količini ulja u njemu, tj. po kvalitetu, tako da je cena koja trenutno važi u Srbiji najniža cena koju tamošnji farmeri mogu da dobiju.
Poljoprivrednici ističu i da su državne subvencije tamo daleko veće i da im je tamo lakše da posluju.