Kako je Forum u Alpbahu postao PREKRETNICA? Razgraničenje između tzv. Kosova i Srbije više nije TABU TEMA

Austrijski predsednik Aleksandar van der Belen izjavio je tokom Evropskog foruma u Alpbahu da mu se čini da je prisustvovao istorijskom trenutku, misleći na razgovore predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija. Da li je to bio zaista istorijski trenutak teško je reći, ali sasvim je sigurno da je Alpbah na neki način postao prekretnica kada je reč o odnosu prema ideji razgraničenja.

Neposredno pred forum stigla je nedvosmislena poruka iz Vašingotna, kada je savetnik predsednika SAD Donalda Trampa, Džon Bolton rekao da Amerika ne isključuje teritorijalne korekcije, a nakon susreta u Alpbahu krenuli su i iz drugih svetskih centara moći da pristižu signali da razgraničenje između samoproglašenog Kosova i Srbije nije "tabu tema" i da bi bilo dobro poštovati ono što dogovore Beograd i Priština.

Džon Bolton, savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, rekao je u petak da se SAD neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i tzv. Kosova, ali i da “postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju”.

- Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo - rekao je pre nekoliko dana Bolton.

Upravo ova izjava odjeknula je ne samo u domaćoj, beogradskoj i prištinskoj javnosti, već i u međunarodnoj, pošto su nakon nje nastavile da se nižu slični stavovi, ali i oni ne tako “tvrdi”, kakvi su do skoro bili.

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Denis Kif bio je obazriv, pa je rekao da ta zemlja, koja je u procesu izlaska iz EU, smatra da rasprava o mogućoj podeli ili promeni granica tzv. Kosova, razgraničenju ili razmeni teritorija mora uzimati u obzir sva pitanja, rizike i cenu. Kazao je i da “bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora da bude realna i dostižna”, kao i kako će ona doprineti unapređenju života ljudi na terenu, napretku u regionu..."

Poruke iz Vašingtona i Londona, međutim, nisu bile tako isključive kao ona iz Berlina - nema menjanja granica. To je pre desetak dana poručila kancelarka Angela Merkel. Međutim, situacija danas više ne izgleda tako isključivo. Naime, Merkelova je, kako je sama rekla, razgovarala sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o dijalogu Beograda i Prištine, sa kojim se saglasila da podržavaju sve razgovore koji vode ka cilju - rešenju kosovskog problema.

- Ali, govorimo da je naravno teritorijalna celovitost kakva je sada stvorena jedna vrednost, i ja sam to isto rekla kada su ovde bili predsednici vlada BiH i Crne Gore, a to je da moramo biti oprezni da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama - izrazila je ona svoju bojazan.

Takve brige, izgleda, sa njom ne deli cela Evrospka unija, čiji predstavnici imaju novo, modifikovano mišljenje, a to je da su razgraničenje ili korekcija granica prihvatljive ideje za razgovor.

Upravo je to nakon Foruma u Austriji obznanio evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, koji je kazao da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem tzv. Kosova.

- Beograd i Priština moraju da normalizuju međusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a onog trenutka kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU - dodao je Han.

U skladu s tim, sve češće se čuju teze onih koji zastupaju ideju podele da bi takav eventulani dogovor predstavljao bilaterlani dogovor Beograda i Prištine koji bi, samim tim, bio izuzetak i ne bi mogao da se primenjuje u drugim slučajevima, pre svega na Balkanu.

“Zeleno svetlo” stiglo je i od Austrijanaca, tačnije od od austrijskog predsednika Aleksandra Van der Belena i kancelara Sebastijana Kurca, koji je rekao da ima “osećaj da postoji primetno približavanje Beograda i Prištine”.

- Tu situaciju treba iskoristiti za pronalaženje rešenja - rekao je on u Alpbahu, dok je Van der Belen kazao da treba dozvoliti Srbima i Albancima da se dogovore.

I Slovenija prati taj talas, što je potvrdio, takođe u Alpabahu predsednik te zemlje Borut Pahor, koji je naveo da je neophodno podržati dijalog u cilju postizanja dogovora, ali i da se poštuje postignuti dogovor, kada ga bude.

Iz svega ovoga jasno je da eventualno razgraničenje ili korekcija granica nisu više tabu tema, i da su postale još jedna od opcija koja je “na stolu”.

U tom svetlu, prištinski mediji iznose tezu da je Srbija “izgleda postigla cilj stvaranjem utiska da bi kosovska nezavisnost, bez saglasnosti Beograda, bila pogrešna i nestabila i ne predstavlja konačno rešenje”.

- Srbija je pronašla podršku i u jednom delu administracije američkog predsednika Donalda Trampa - ocenio je briselski dopisnik prištinskog lista “Koha” Avgustin Paljokaj.

Činjenica jeste da se sada iz SAD čuju neki novi tonovi, koji ne isključuju rešenja koja uključuju razgraničenje, naprotiv. Sa druge strane, treba imati u vidu da stav nemačke kancelarke Angele Merkel o nepromenljivosti granica, čini se, nije više toliko čvrst.