Zašto ruski naučnici prave ROBOT-PČELE?

Opstanak pčela u prirodi je ugrožen. To je delimično prouzrokovano insekticidima i slabom ispašom, ali čini se da je glavni uzrok još uvek nepoznat.

Danas većina farmera mora da kupi ili iznajmi pčelinje rojeve, što povećava cenu hrane, prema podacima U.S. Bee Informed Partnership. Američki pčelari su pritom izgubili oko 40 odsto svojih košnica.

Ruski naučnici sa Tomskog politehničkog univerziteta sada nude alternativu: robo-pčele. Istraživači planiraju da projekat startuje 2019. godine, a prototip će biti barem sedam puta veći od prave pčele, što znači da će biti veličine čovečjeg dlana.

Samo za korišćenje u plastenicima

Prema Alekseju Jakovljevu, direktoru škole za inženjering Tomskog politehničkog univerziteta, veštačke pčele će biti posebno korisne za oprašivanje jagoda i drugih biljaka koje se uzgajaju u plastenicima tokom cele godine.

„Planiramo da razvijemo robo-pčele, algoritme i softver, kao i optički sistem i metode prepoznavanja za precizno pozicioniranje”, kaže Jakovljev. Proizvodnja prve partije od 100 letećih robota koštaće oko 1,4 miliona dolara.

„Za oprašivanje tokom cele godine u velikim plastenicima farmeri koriste bumbare”, kaže Jakovljev. Jedan roj bumbara košta oko 500 dolara. Zimi oni lete pod infracrvenim osvetljenjem, koje simulira Sunčevu svetlost, ali na proleće čitav roj bumbara može da pobegne. To je, naravno, ekonomski gubitak.

Roboti će, s druge strane, raditi non-stop i nikada neće pobeći. Međutim, veštačke pčele ne mogu da reše problem izumiranja pčela, kaže Jakovljev. „Robo-pčele ćemo koristiti samo u plastenicima, van prirodne sredine.”

Proizvođači jabuka, višanja i drugih vrsta voća i povrća uglavnom koriste otvoreno polje. Uzgajivači badema u SAD, na primer, godišnje plaćaju oko 2000 dolara za pčelinje košnice, dok uzgajivači borovnica plaćaju 110 dolara po košnici, a uzgajivači jabuka oko 70 dolara, piše "Russia beyond"

Neki poljoprivrednici i poljoprivredne kompanije razmatraju mogućnost oprašivanja bilja alternativnim vrstama insekata. Prema ekspertima, postoje i drugi važni oprašivači, kao što su slepi miševi, muve i komarci.

Kada će robo-pčele poleteti?

Dosadašnji pokušaji da se napravi veštačka pčela bili su neuspešni. 2017. godine Eidžiro Mijako, istraživač sa japanskog Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju, napravio je dron za transport polena između cvetova.

Donji deo drona pokriven je konjskom dlakom i premazan specijalnim lepljivim gelom. Kada dron doleti do cveta, zrnca polena se lagano zalepe za gel, a zatim se obrišu o sledeći cvet.

U eksperimentima dron je uspeo da opraši japanske ljiljane. Meke, fleksibilne životinjske dlake nisu oštetile prašnike ni tučkove pri sletanju drona na cvetove.

Mijakov tim, međutim, još uvek radi na izradi autonomnih dronova koji bi mogli da pomognu farmerima. GPS, kamere sa visokom rezolucijom i veštačka inteligencija biće potrebni kako bi dronovi samostalno mogli da nađu put između cvetova i da na njih pravilno slete.

Postoje i drugi inspirativni projekti. Istraživači sa Harvardskog univerziteta napravili su robo-pčelu koja je lakša od desetog dela grama. Ona poseduje pametne senzore koji reaguju na okolinu, imitirajući funkciju oka kod pravih pčela.

Laboratorija „Čarls Stark Drejper” na Kembridžu u Masačusetsu radi na projektu DragonflEYE, koji bi mogao da ima primenu u oprašivanju. I, konačno, u martu je korporacija Walmart registrovala patent drona-oprašivača.

Međutim, ovi prototipovi još uvek nisu dovoljno napredni za masovno korišćenje. Još mnogo vremena i rada se mora uložiti pre nego što prvi roj robo-pčela krene u polja.

VIDEO: Upoznajte robote američke vojske