SVEDOČANSTVA O ISCELJENJU
Bogorodica Lepavinska iz manastira Lepavina je ikona čudesnih moći, nastala još na početku 16. veka rukom nepoznatog autora. Za ovu ikonu koja je preživela mnoge nedaće vezane su priče koje potvrđuju čvrstu veru u svemoć Majke Božije.
U manastire kao duhovna središta, kao mesta gde se Bogu neprestano uznose molitve, ljudi od davnina dolaze po pomoć, koju im sam Gospod po neizmernoj milosti Svojoj, a radi usrdnih molitava vernih služitelja Svojih, daruje.
Za manastir Lepavinu neraskidivo je vezana čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s početka 16. veka i delo je nepoznatog autora, a po stilu pripada italo-kritskoj školi. Ikoni se s razlogom pripisuju čudesne isceliteljske moći.
I sama njena sudbina je čudesna: 1943. godine u nemačkom bombardovanju manastir Lepavina je doživeo veliko stradanje; toranj i crkva su bili teško oštećeni, a ikonostas sa ikonama skoro potpuno uništen.
Ikona Presvete Bogorodice je čudom Božjim ostala neoštećena – našli su je zatrpanu pod debelim naslagama maltera i cigle bez ijedne ogrebotine, iako je jedna granata pala ravno pod nju! Posle rata se dugo nije znalo gde se nalazi.
Po milosti Božjoj, godine 1967. na tavanu Zagrebačke mitropolije nju je pronašao otac Simeon (Sakulj), u to vreme nastojatelj manastira Lepavina. Bila je predana na restauraciju, a u manastir je vraćena, po blagoslovu tadašnjeg mitropolita zagrebačkog Damaskina, na Veliku Gospojinu 1969. godine. Upravo je tog dana, na taj veliki Bogorodičin praznik, prvi put bila služena Sveta Liturgija u crkvi obnovljenoj od ratnih razaranja, i tom prilikom je Carica nebesa i zemlje na najlepši i najradosniji način projavila Svoje prisustvo među vernim narodom.
O velikom čudu koje se tada dogodilo svedoci otac Simeon (Sakulj):
„Plan je bio da ikonu i mitropolita Damaskina, koji je iz Zagreba trebao doći oko 9.30 časova, sačeka litija na raskršću posle pruge, kod krsta. Litija je čekala, ali se desio saobraćajni zastoj, zbog čega je mitropolit sa ikonom i pratnjom kasnio. Liturgija je počela, mnogo je vernika došlo. Kad je mitropolit oko 11 časova stigao, s autom je stao iznad groblja, da bi ikona ipak bila svečano unesena u crkvu. Izneli su je iz auta i stavili u trnje ispod bagrema, čekajući da dođe litija iz crkve. I onda su tri jeromonaha, u litiji, otišli po nju, svečano je dopratili do crkve i stavili na mesto na kojem je danas.
Na liturgiji je jedno dete za vreme nafore ležalo na amvonu. Bio je to dečak od oko šest godina, spavao je… Ja sam posle otišao u konak, a kad je završila molitva moja je snaha prva izašla iz crkve, došla sva u plaču i kazala: „Šta sam doživela, dete je gluvonemo rođeno, a progovorilo je posle molitve!“ Jeromonah koji je čitao molitve u jednom je trenutku položio omofor od vladike na dete. I posle, kad je čitanje bilo završeno, dečak je ustao, uhvatio majku za suknju i izgovorio: „Mama, mama!“ U crkvi su svi plakali…
Posle sam rekao mitropolitu da se osim ovog čuda desilo još jedno. Jer, po letopisu je stari manastir građen gore na brdu, ali su ikonu Vavedenja svakog jutra nalazili u trnju, na mestu na kojem je današnji manastir. Kazao sam: mi smo ikonu iz trnja uzeli i vratili je u crkvu. Ponovila se istorija!“
O čudesnim događajima i isceljenjima pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske postoje brojna svedočanstva i izvorni zapisi.
Poslušajte neverovatnu priču o Bogorodici Lepavinskoj!