Prekobrojno 4.500 prosvetara

UOČI nove školske godine, 4.504 zaposlenih u školama postalo je tehnološki višak. Najviše ih je izgubilo samo deo norme, a 400 prosvetara ostalo je bez ijednog časa ili potpuno bez angažmana, ako je reč o nenastavnom osoblju. U isto vreme, bar na papiru, slobodno je čak 30.067 radnih mesta, na kojima bi tehnološki viškovi mogli da budu angažovani.

Na mestima koja su prikazana kao slobodna zapravo rade nastavnici sa ugovorima na određeno vreme, jer već četiri godine traje zabrana zapošljavanja. Sindikalci veruju da će ove godine tehnološki viškovi biti bolje zbrinuti i raspoređeni na slobodna radna mesta, jer je ministar prosvete školama poslao stručno uputstvo, kojim traži da škole raskinu sve ugovore sa radnicima na određeno dok tehnološki viškovi ne budu raspoređeni.

- To bi značilo da je za ovih 4.500 ljudi raspoloživo 30.000 radnih mesta. Tek kada oni, prema struci i prebivalištu, budu raspoređeni, direktori mogu da angažuju nastavnike na određeno vreme - objašnjava za "Novosti" Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

- U praksi će biti ipak malo drugačije. Školska godina je blizu i mora neko da dočeka decu u učionicama, pa je vrlo moguće da će direktori na početku septembra angažovati kolege koje nisu zaposlene za stalno, a kada se pojavi neko sa statusom tehnološkog viška, moraće da dobije slobodno radno mesto.

PROČITAJTE I: Prosvetari traže bonus

Marjanović objašnjava da u sistemu postoji oko 20.000 prosvetnih radnika koji nisu zaposleni za stalno. Kaže, reč je o mladim ljudima i Unija se zalaže da, pod nadzorom školskih uprava i sindikata, budu raspisani konkursi, a oni primljeni na upražnjena radna mesta.

- Ovako se samo stvara privid da imamo više slobodnih radnih mesta nego ljudi - kaže Marjanović i dodaje da je ove godine važna novina i to što će rokovi za preuzimanje ljudi biti skraćeni.

Predviđeno je da juče i danas tehnološki viškovi podnose molbe za preuzimanje na neko od slobodnih radnih mesta. Direktori će imati dva dana ili da ih prime ili da obrazlože odbijanje.

- Nadam se da će većina direktora poštovati pravila, da neće skrivati radna mesta i na njih "ispod žita" zapošljavati svoje kadrove. Verovatno će, ipak, jedno desetak, kao i prethodnih godina, to činiti, pa ćemo sa njima morati da se borimo - objašnjava naš sagovornik.

Ukupno 401 zaposleni u školama, koji je u potpunosti bez norme, moći će da konkuriše na upražnjena radna mesta. Oni koji i posle toga budu bez časova, ostaće bez posla, uz zakonsku otpremninu.

Marjanović objašnjava i da je, dobrom saradnjom sindikata i Ministarstva prosvete, broj tehnoloških viškova značajno smanjen u odnosu na ranije godine, jer su sindikati u svakoj školi pratili slobodna mesta i alarmirali ukoliko direktor na njih pokuša da angažuje svog kandidata, a odbije da primi nekoga ko je tehnološki višak. Kaže, mnogima je ukrupnjena norma, pa se više ne deli jedno radno mesto na dva ili tri čoveka, već radi samo jedan. Usitnjena norma je mnogo skuplja za državu, jer za svakog od radnika se uplaćuju puni doprinosi, dobija i naknadu za putne troškove, bez obzira na to da li drži jedan ili 20 časova nedeljno.

On objašnjava i da broj tehnoloških viškova i broj manjka normi nije isti. Recimo, u sistemu postoje 4.504 osobe kao tehnološki višak, ali je reč o 1.249 punih normi, jer ne rade svi sa 100 odsto fonda. Isto tako, još od ranijih godina sa nepunim fondom časova ostalo je 5.789 prosvetara, ali reč je o 1.302 pune norme.