Rast podrške građana članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU), između ostalog, uslovljen je i činjenicom da teku pregovori i da Beograd otvara važna poglavlja u evrointegracijama, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ksenija Milenković, pomoćnica ministra za evropske integracije.
Istraživanje Ministarstva za evropske integracije pokazalo je da bi 55 odsto građana glasalo za ulazak Srbije u EU.
Podrška članstvu u EU raste u poslednjih godinu dana, a danas tri odsto građana Srbije više pruža podršku evrointegracijama nego u decembru prošle godine.
"Vidi se da proces pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji napreduje, a, sa druge strane, činjenica je i da se prošle godine po prvi put pojavila priča o vremenskom okviru za naredno proširenje. To je ideja o 2025. godini, iako je to, naravno, jedan okvirni datum i nema garancija da ćemo mi baš tada postati članica EU, i mislim da to definitivno pozitivno utiče na raspoloženje javnog mnjenja", ističe Ksenija Milenković.
U najnovijoj anketi 21 odsto građana izjasnilo se protiv članstva u EU, dok je 12 odsto njih navelo da ne bi glasalo na eventualnom referendumu ili da ne zna šta bi odgovorilo.
Beograđani Vera Pađen, Hasan Dudić, Jelisaveta Karađorđević i Gordana Simeunović za RSE odgovaraju na pitanje – da li želite Srbiju u EU:
Za razliku od prethodnih godinu dana, tri odsto više građana, 24 odsto, prepoznalo je da je EU najveći donator Srbije u poslednjih 16 godina.
Na drugom mestu po kriterijumu razvojne pomoći percipiraju Rusiju (21 odsto), Kina (17 odsto) i Japan (12 odsto).
Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji smatra da je porast podrške vrlo dobra vest za Srbiju.
"Podrška u Srbiji ima veze sa promenom odnosa EU prema ključnim pitanjima, pre svega po pitanju odnosa Srbije i Kosova i finalizacije pregovora između Beograda i Prištine. Radi se o dodatnom angažovanju EU tako da se ipak uvaže i interesi Srbije i da se čuje kakvi su naši predlozi i viđenje tih budućih odnosa", kaže Dragojlović.
Istraživanje je pokazalo da 58 odsto građana smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno da više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga i spremnost da se na taj način dođe do održivog rešenja.
Podrška reformama na evropskom putu, sa 68 odsto, veoma je visoka kao i prethodnih godina, a građani smatraju da bi ih trebalo sprovoditi i bez obzira na obaveze prema EU.
"To pokazuje da građani apsolutno razumeju ne samo potrebu sprovođenja reformi već i koliko su upravo te reforme važne za podizanje kvaliteta života u Srbiji", kaže Ksenija Milenković, iz Ministarstva za evropske integracije.
Nataša Dragojlović zaključuje da bi podrška građana evrointegracijama mogla da raste, ali da to neće zavisiti samo od Srbije.
"Zavisiće pre svega od rešenosti Evropske unije da jasno stavi do znanja, kroz akcione planove i kroz finansijsku pomoć i ulaganje, da joj je stalo do Srbije kao buduće članice EU", navodi Dragojlović.
Zvanični podaci pokazuju da su Evropska unija i njene države članice, sa ukupno 4,31 milijardi evra od 2000. do kraja 2016, najveći donatori Srbije.
Pojedinačno gledano, Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.
Facebook Forum