Rajhlova palata jedan od simbola Subotice
Pored Gradske kuće i Sinagoge, Rajhlova palata je jedan od simbola Subotice i remek delo u stilu mađarske secesije. Arhitekta Ferenc Rajhl, koji je projektovao zgrade Gradske biblioteke i subotičke Gimnazije, podigao ju je kao svoju porodičnu palatu. Zato je u nju ugradio ne samo svu svoju veštinu već i ljubav, ali i celo porodično bogatstvo.
Fasada sa ukrasima od žolnai keramike iz Pečuja, mozaici od murano stakla iz Italije... Maštom i luksuzom, originalnošću i stilom, ovaj rođeni Apatinac i subotički zet ukrasio je svoje porodično gnezdo koje je sada nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
"Njegova namera je bila da sa Ilonom i njihove dve kćerke živi ovde. Upravo zbog toga je tada kupio plac na veoma prestižnom mestu, preko puta glavne Železničke stanice u Subotici. Tada je Subotica, upravo preko pruge, bila povezana sa ostatkom Evrope. I svako ko je dolazio u Suboticu, prvo što je video kada bi izašao iz voza, je Rajhlova palata", priča Jasmina Jovančić Vidaković, kustoskinja "Savremene galerije Subotica".
Vrsni arhitekta i ljubitelj umetnosti nije bio uspešan i kao vlasnik ciglane i preduzetnik pa je bankrotirao, a njegova porodična palata, u kojoj je uživao svega četiri godine, prodata je na licitaciji. Tako se 1908. godine odselio u Segedin, a posle Prvog svetskog rata u Budimpeštu u kojoj je živeo do duboke starosti od 91 godine, ali ni jedno od zdanja koja je projektovao za gradove u Mađarskoj kao najlepše ukrase, nije moglo da se meri s njegovom raskošnom palatom u Subotici.
"U tim penzionerskim danima u Budimpešti je i slikao pa je tako njegova kćerka, jednom prilikom, poklonila Galeriji jednu sliku, na kojoj je buket ljubičastog i žutog cveća, tako da se deo Ferenca Rajhla vratio u njegovu kuću", priča Jasmina Jovančić Vidaković.
Rajhl je izgubio svoju palatu, ali je zauvek ostala na ponos Subotičanima koje je njena lepota nagnala da tkaju legende o njenim tajnim prolazima i tajnoj, koliko i javnoj, ljubavi njenog tvorca. Rajhlova posvećenost umetnosti bila je očigledna, a i ona je izrodila jednu legendu koja je postala stvarna.
"Jedna legenda kaže da je, naravno, bio veoma tužan što je morao da izađe iz ove zgrade, ali da je rekao da, ako on već ne može da živi u njoj, da bi voleo da ona bude otvorena za sve i da, na neki način, bude kuća koja promoviše umetnost. Ako je ta legenda istinita, onda svakako možemo reći da smo mu ispunili tu želju pošto se ove, 2018. godine, navršava tačno 50 godina podstanarstva naše Galerije, prvobitno poznate pod imenom "Likovni susret", a od pre tri godine pod nazivom "Savremena galerija Subotica", kaže Jasmina Jovančić Vidaković.
Iako je Ferenc Rajhl projektovao brojna zdanja kojima su lepota i originalnost zajednički atribut, to što bista velikog arhitekte, umetnika, putnika koji je prokrstario Evropu i nadasve zanimljivog čoveka zauvek gleda u zdanje koje svuda krasi lajtmotiv srca, svedočanstvo je da je Rajhlu njegova porodična palata u Subotici zauvek ostala u srcu, a na ukras i ponos grada na severu Vojvodine.
