PRISEBNOST MLADIĆA SPASILA ŽIVOTE: Vozač autobusa preminuo za volanom, rukom preko njegovih nogu pritisnuo kočnicu

PAVLE Trifunović (23), trener Košarkaškog kluba Borac iz Zemuna, junak je drame koja se u nedelju ujutro dogodila u Beogradu na vrlo prometnoj raskrsnici u naselju Žarkovo. On je zaustavio autobus u kome su bila 53 košarkaša i osoblje kluba iz Zemuna u trenutku kada je vozač Zoran Borović (56) preminuo za volanom, a vozilo, na usponu, u Ulici Endija Vorhola, počelo da se kreće unazad. Tragediju je, po rečima svedoka, sprečila samo izuzetna prisebnost ovog mladića iz Gornjeg Milanovca, apsolventa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu.

Na letnje pripreme na Divčibare, košarkaši, treneri i lekar KK Borac, krenuli su u nedelju u 8.30 ispred Sportskog centra "Pinki" u Zemunu, autobusom beogradske agencije "Montesol" kojim je upravljao nesrećni Borović. Sve je teklo po planu i, po rečima Pavla Trifunovića, ništa nije ukazivalo da će se samo pola sata kasnije dogoditi prava drama.

- Ukrcali smo se i krenuli na vreme, a nas putnike i vozača "odvajala" je zavesica u autobusu - priča Trifunović. - Pomoćni trener, klupski lekar i ja bili smo sa košarkašima, upisivali neke podatke i dokumentaciju i šalili se. Kad smo došli do uspona na raskrsnici ulica Endija Vorhola i Vodovodske, rekao sam im da idem da se javim vozaču, da upoznam čoveka koji će nas voziti do Divčibara. Pomerio sam zavesu, seo na sedište suvozača i rekao: "Dobar dan, al' je danas vrućina." Čuo sam samo teški uzdah i vozačevo "uhhhhhh". Utom sam se okrenuo prema njemu, video da je pustio volan, da ne može da dođe do daha i da mu celo telo trza. Počeo sam da ga dozivam, ali on se teško borio za dah.

Dalje se sve, kako naš sagovornik kaže, dešavalo munjevito. Odmah mu je bilo jasno da se vozač bori za život, a autobus je polako, niz nizbrdicu krenuo unazad.

Pročitajte još - TRAGEDIJA NA ČUKARICI: U autobusu punom dece vozač umro za volanom

- Shvatio sam da moram najpre zaustaviti autobus, jer je u koloni iza nas bilo vozila - priča Trifunović. - Rukom sam preko vozačevih nogu pritisnuo papučicu kočnice i počeo da vičem: "Gde je ručna, gde je ručna?" Nije mi odgovarao. A, ni košarkaši i kolege nisu me čuli od žamora i muzike. Nastavio sam da vičem i dozivam pomoćnog trenera Peru i sekretara kluba Slobodana Srezoskog. Kad su pritrčali vozač je bio potpuno bled, mislim da je već bio preminuo.

Autobus se nalazio na raskrsnici ulica Endija Vorhola i Vodovodske

Da se u autobusu nešto dešava, ubrzo su shvatili i prolaznici. Jedan od njih, po rečima našeg sagovornika, čuo ga je kada je, po ko zna koji put viknuo: "Gde je ručna?"

- Taj prolaznik, spolja je otvorio vrata autobusa, utrčao i povukao ručnu kočnicu koja je bila sa vozačeve leve strane, do vrata - govori Trifunović. - Na tren smo odahnuli, jer smo zaustavili autobus, a onda smo vozača izneli napolje. Pošto sam bio član ekipe Crvenog krsta, pola minuta sam mu masirao srce, davao mu veštačko disanje... Nažalost, bez uspeha. Brzo je stigla i hitna pomoć. Lekari su 15-20 minuta pokušavali da ga reanimiraju. Nije pomoglo...

SAUČEŠĆE VOZAČEVOJ PORODICI

MI smo, nažalost, morali da nastavimo put za Divčibare - kaže Slobodan Srezoski, generalni sekretar KK Borac iz Zemuna. - Nadležnima u agenciji "Montesol", odmah smo javili šta se dogodilo. Oni su nam posle dva sata poslali drugi autobus koji nas je prevezao na Divčibare. Svima nam je mnogo žao zbog smrti vozača. I, zaista, iskreno saučestvujemo u bolu porodice Borović.

VOZAČ GSP

KOŠARKAŠE smo odmah izveli iz autobusa i udaljili ih do parka obližnje banke - kaže Trifunović. - Oni nisu videli šta se događalo sa vozačem niti kada su lekari pokušali da ga reanimiraju. Sekretar kluba je zaustavio jedno vozilo GSP čiji vozač je pristao da preparkira autobus kako ne bi nastala gužva u saobraćaju, budući da je raskrsnica prometna, jer je Endija Vorhola, praktično, početak Ibarske magistrale.